Kvadrat stana u starogradnji na Starom gradu u Beogradu dostigao je prosečnu cenu od 3.423 evra, dok je u novogradnji na Savskom vencu cena po kvadratu iznosila 4.784 evra. Ovi podaci dobijeni su iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal prošle godine. S druge strane, najjeftinije cene beleže se u opštini Rakovica, gde je kvadrat u starogradnji prosečno koštao 1.865 evra, a u novogradnji 2.321 evro.
Kada se uporede cene stanova u starogradnji i novogradnji između većih gradova Srbije, Beograd ostaje najskuplji. U glavnom gradu, prosečna cena kvadrata u starogradnji iznosila je 2.312 evra, dok je u novogradnji bila nešto viša, 2.462 evra. Ove cene su značajno više u odnosu na druge veće gradove u zemlji.
Novi Sad, kao drugi po veličini grad u Srbiji, beleži prosečnu cenu od 2.089 evra po kvadratu za starogradnju i 2.057 evra za novogradnju. Niš, treći po veličini grad, pokazuje znatno niže cene, gde je kvadrat stana u starogradnji u četvrtom kvartalu 2022. godine vredeo 1.364 evra, dok je u novogradnji cena bila 1.774 evra.
Kragujevac, još jedan značajan grad u Srbiji, beleži prosečne cene od 1.132 evra po kvadratu za starije stanove, dok su novi stanovi prosečno koštali 1.429 evra po kvadratu. Ove razlike u cenama između gradova i različitih tipova stanova ukazuju na složenu dinamiku tržišta nekretnina u Srbiji, koja zavisi od različitih faktora kao što su lokacija, starost zgrade i oprema stanova.
U analizi tržišta nekretnina u Beogradu, posebno ističe se centralna gradska opština Stari grad, koja se smatra jednim od najatraktivnijih delova glavnog grada. Ova opština privlači kupce zbog svoje istorijske i kulturne vrednosti, blizine važnih institucija, restorana, kafića i drugih sadržaja. U poređenju sa tim, Rakovica kao opština sa nižim cenama može privući one koji traže povoljnije opcije, ali daleko od urbanog užurbanog života centra grada.
Ove cene takođe odražavaju trenutne trendove na tržištu nekretnina, gde se primetno povećanje potražnje za stanovima u urbanim sredinama susreće sa ponudom koja ne može uvek da prati rastuće zahteve. Mnogi kupci su spremni da plate više za stanove u atraktivnijim lokacijama, dok su oni u manje traženim oblastima dostupniji po povoljnijim cenama.
Osim toga, ekonomski faktori kao što su inflacija, kamatne stope i opšta ekonomska situacija u zemlji takođe igraju ključnu ulogu u određivanju cena nekretnina. Sa povećanjem kamatnih stopa, troškovi zaduživanja rastu, što može uticati na kupovnu moć potencijalnih kupaca i samim tim na potražnju za stanovima.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da tržište nekretnina u Beogradu i širom Srbije nastavlja da se razvija, sa značajnim razlikama u cenama između različitih lokacija i tipova stanova. Potrošači bi trebali pažljivo razmotriti sve aspekte pre nego što donesu odluku o kupovini, obzirom na sve faktore koji utiču na tržište nekretnina. U narednim mesecima i godinama, očekuje se dalji razvoj i promene na tržištu, koje će odražavati šire ekonomske trendove i promene u potražnji.
