Jedan stan na tržištu nekretnina u Hrvatskoj postao je simbol apsurda jer se prodaje preko četiri agencije po različitim cenama. Ova situacija ukazuje na problem koji se sve više pojavljuje na tržištu nekretnina, gde su kupci zbunjeni različitim ponudama za istu nekretninu. Ovaj fenomen nije prisutan samo u Hrvatskoj, već je važno razmotriti kako se takve nepravilnosti mogu sprečiti u Srbiji.
U Srbiji, stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović ističe da su uvođenjem javnog uvida u katastarske knjige i saradnjom sa javnim beležnicima, prevara na tržištu nekretnina značajno smanjena. Uveden je zakon o javnom beležništvu koji omogućava da se, kada se potpiše kupoprodajni ugovor, nepokretnost odmah rezerviše u sistemu. Ovo znači da je gotovo nemoguće da se ista nekretnina proda više puta, što direktno štiti kupce.
Svaki notar ima pristup bazi podataka koja sadrži evidenciju svih transakcija na tržištu nekretnina, što dodatno osigurava transparentnost. Pašanović naglašava da je prenosi prava, poznata kao „Clausula intabuladni“, ključna za sticanje vlasništva nad nekretninom. Bez ovog pravnog dokumenta, kupac ne može da registruje svoje pravo svojine, čak niti ako je platio punu cenu stanodavcu.
Pored zakona o javnom beležništvu, doneti su i drugi zakoni vezani za posredovanje u prometu i zakupu nekretnina, kao i za procenjivanje vrednosti nekretnina. Ove mere su usvojene kao odgovor na lošu situaciju na tržištu nekretnina pre 14 godina, kada su se dešavale brojne prevare. Srbija je do danas postala jedno od najsigurnijih tržišta nekretnina na svetu, jer su sve nedoumice uklonjene iz sistema.
Na srpskom tržištu nekretnina, ne postoji mogućnost dvostruke ili višestruke prodaje stana, što dodatno olakšava kupcima. Agenti za nekretnine su obavezni da polože ispit koji izdaje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, a svi posrednici moraju biti licencirani. Time se osigurava da su procene nekretnina standardizovane, čime se smanjuju razlike u cenama koje su postojale ranije.
Pašanović dodaje da je zakon donet na insistiranje MMF-a, kako bi procenitelji bili pod strogom kontrolom banaka, Ministarstva finansija i Narodne banke. To znači da srpsko tržište nekretnina uživa stabilnost i sigurnost. U pripremi je i zakon o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima, što će dodatno srediti tržište.
Iako se dešava da se ista nekretnina oglašava više puta kroz različite agencije, to se ne može smatrati prevarom, već pokazuje neprofesionalizam i nedostatak kulture u poslovanju. Agencije bi trebale da potpisuju ekskluzivne ugovore kako bi izbegle konfuziju na tržištu. Kada kupci vide različite cene za istu nekretninu, često biraju onu sa najnižom cenom, što može dovesti do zabune.
Pašanović naglašava da je važno podići nivo kulture trgovanja i posredovanja u prometu nekretnina, kako bi se povećao kvalitet prodaje i cena. U Srbiji, kada se kupuje nekretnina, važno je napomenuti da kupac ne donosi keš, već mora imati otvoren račun. Banke automatski proveravaju poreklo novca za iznose veće od 15.000 evra, što dodatno obezbeđuje proces kupovine.
Tržište nekretnina u Srbiji je sada stabilno, a agenti koji prodaju stanove moraju dostaviti dokaze o svojoj legalnosti i ovlašćenju vlasnika. Kontrola celog procesa uključuje banke, notare, agente i agencije za sprečavanje pranja novca, što je dovelo do minimalizacije prevara u ovom sektoru.
Sve u svemu, srpsko tržište nekretnina je postalo jedno od najsigurnijih, a zakonske mere koje su uvedene nude zaštitu kupcima, čime se smanjuju rizici u kupovini i prodaji nekretnina.
