Upravni sud u Podgorici je 26. januara 2023. godine odbio tužbu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) protiv odluke Agencije za sprečavanje korupcije (ASK), koja je utvrdila da Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore, nije prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Ova presuda je doneta na osnovu saznanja da je Đukanović u svojim Izveštajima o prihodima i imovini za 2016, 2017. i 2018. godinu naveo tačne i potpune podatke, kao i da je sve promene u vezi sa svojom imovinom prijavio u zakonskom roku.
Agencija za sprečavanje korupcije je 12. oktobra 2022. godine donela odluku koja je potvrdila da su svi podaci o prihodima i imovini koje je Đukanović dostavio bili u skladu sa zakonskim propisima. U saopštenju suda se navodi da je Agencija utvrdila da je Đukanović pravo svojine na nepokretnostima stekao na osnovu Ugovora o razmeni nepokretnosti od 26. maja 2020. godine. Upis prava svojine izvršen je rešenjem nadležnog organa 1. juna 2020. godine, a promena je prijavljena Agenciji 24. juna 2020. godine.
Prema zakonu, javni funkcioneri su obavezni da podnose Izveštaje o imovini i prihodima, u kojima moraju navesti tačne i potpune podatke. Zakon takođe propisuje da su obavezni da prijave svaku promenu koja se odnosi na uvećanje imovine preko 5.000 evra u roku od 30 dana od nastanka promene. Upravni sud je zaključio da je Agencija pravilno primenila materijalno pravo i da je obaveza prijavljivanja imovine nastala momentom sticanja prava svojine i njenim upisom u katastar nepokretnosti.
Na osnovu ovih informacija, Upravni sud je procenio da Đukanović nije bio dužan da prijavljuje svoje nepokretnosti u Izveštajima za 2016, 2017. i 2018. godinu, jer je pravo svojine na tim nepokretnostima stekao tek 2020. godine. Ova presuda je značajna jer potvrđuje da su javni funkcioneri u obavezi da se pridržavaju zakonskih propisa prilikom prijavljivanja svoje imovine, ali i da se sve promene moraju prijaviti u precizno određenim rokovima.
MANS, kao nevladina organizacija koja se bavi borbom protiv korupcije, izrazila je nezadovoljstvo ovom presudom i najavila mogućnost daljih pravnih koraka. Ova odluka je deo šireg konteksta u kojem se u Crnoj Gori vodi debata o transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera. U poslednjih nekoliko godina, korupcija i nepravilnosti u javnom sektoru postale su tema od velike važnosti za građane i civilno društvo, što je dovelo do formiranja različitih inicijativa i organizacija koje se bore za veću odgovornost vlasti.
Pored toga, odluka Upravnog suda dolazi u trenutku kada je Crna Gora suočena sa brojnim izazovima u borbi protiv korupcije. Mnoge nevladine organizacije i aktivisti pozivaju na reforme koje bi povećale transparentnost i omogućile građanima da bolje prate imovinske prilike svojih javnih funkcionera. Ova situacija dodatno komplikuje politički pejzaž u zemlji, gde se očekuje da će se slične teme pojavljivati i u budućim kampanjama i izborima.
U zaključku, presuda Upravnog suda u vezi sa Đukanovićem podseća na važnost pravilnog prijavljivanja imovine i poštovanja zakonskih okvira od strane javnih funkcionera. Takođe, ova situacija ukazuje na potrebu za nastavkom borbe protiv korupcije i jačanje institucija koje se bave ovim pitanjima u Crnoj Gori. Kako bi se obezbedila veća odgovornost, važno je da se nastavi dijalog između vlasti, civilnog društva i građana o pitanjima transparentnosti i borbe protiv korupcije.
