Grčko ostrvo Evija, koje je u poslednjim godinama pretrpelo teške požare i poplave, sada se suočava s novim izazovom – invazijom ljubičastih meduza (Pelagia noctiluca). Kako bi očuvale turističku sezonu i sigurnost kupača, vlasti u Centralnoj Grčkoj pokrenule su ambiciozan projekat postavljanja plutajućih barijera dužine 10 kilometara. Ovo je prvi put da se na regionalnom nivou sprovodi ovakva masovna zaštita od morskih organizama, koji su prošle godine uzrokovali velike ekonomske gubitke.
Ljubičaste meduze su se pokazale kao ozbiljna pretnja turizmu tokom prošlog leta. Prema podacima udruženja hotelijera sa severa Evije, talas meduza koji je pogodio obale u julu i avgustu doveo je do otkazivanja rezervacija u iznosu od oko 20 procenata. Posetioci su se žalili da su danima bili sprečeni da plivaju, što je nateralo ugostitelje i lokalne vlasti da pronađu trajno rešenje.
Guverner regiona Centralne Grčke, Fanis Spanos, potpisao je odluku o izdavanju 1,5 miliona evra iz Regionalnog razvojnog programa za period 2026-2030. Ovaj novac biće usmeren na postavljanje posebnih zaštitnih mreža u sedam opština koje izlaze na dva zaliva. Opštine kao što su Istieja-Edipsos, Mantudi-Limni i Lokros prve su uključene u ovaj program, a očekuje se da barijere budu operativne već početkom juna.
Projekat obuhvata zaštitu 59 registrovanih plaža. Zaštitne mreže formiraju strukturu u obliku slova „P“, koja se spušta do dna kako bi sprečila meduze da dopru do obale. Iako postavljanje jedne ovakve barijere košta između 8.000 i 12.000 evra, stručnjaci ističu da je to mala cena u odnosu na potencijalne gubitke u turizmu. Međutim, biolog Janis Taklis upozorava da mreže zahtevaju stalno održavanje kako bi se sprečilo nakupljanje drugih morskih organizama, što može narušiti lokalni ekosistem.
Strah od nove invazije nije bez osnova, jer ribari i ronioci beleže prisustvo ljubičastih meduza u dubinama zaliva tokom cele zime, a masovna izbacivanja na obalu zabeležena su već u februaru i aprilu ove godine. Naučnici su otkrili da se jedna populacija ovih meduza „zarobila“ u dubokim delovima zaliva, gde se slobodno razmnožava, a vetrovi ih s vremena na vreme donose do plaža.
Pojava ljubičastih meduza više nije retka pojava, već se ciklusi njihovog izbijanja skratili na svake dve do tri godine, što stručnjaci pripisuju klimatskim promenama i ljudskoj aktivnosti, pre svega prekomernom ribolovu. Visoke temperature mora, koje tokom zimskih meseci dostižu 16 stepeni Celzijusa, stvaraju idealne uslove za razmnožavanje meduza. Pored toga, smanjenje broja morskih kornjača, koje se hrane meduzama, ostavlja ove organizme bez prirodnih neprijatelja.
Iako su naslovi alarmantni, stručnjaci pozivaju na smirenost. Anastasija Miliu iz Instituta „Arhipelagos“ naglašava da meduze ne treba doživljavati kao „čudovišta“. Ona ističe da je njihovo prisustvo deo prirodnog procesa i da su prolazne epizode koje zavise od morskih struja. Miliu priznaje da je postavljanje barijera opravdano kako bi se obezbedilo nesmetano uživanje u moru, ali naglašava važnost dugoročnog rada na zaštiti morskih predatora koji bi regulisali broj meduza.
U slučaju kontakta s ljubičastom meduzom, Grčka nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY) preporučuje da se pažljivo uklone preostali pipci, koristeći pincetu ili plastičnu karticu, a mesto uboda treba isprati morskom vodom. Stavljanje hladnih obloga ili leda može smanjiti otok, dok se u slučaju ozbiljnijih simptoma savetuje hitna medicinska pomoć.
Ova situacija na Eviji ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom očuvanju morskog ekosistema i zaštiti turizma, koji je ključan za ekonomiju ovog područja.
