Put do Brisela za pet balkanskih prestonica popločan je dobrom voljom, ali i spiskom želja koje se umnožavaju. Iako su vrata Evropske unije blago otškrinjena, svetlo mogućeg članstva bledi, jer zahteva je sve više, a i komšije jedni drugima podmeću klipove u točkove nade. U večerašnjem izdanju emisije Euronews Region razmatra se tema „Evropa i mi“, sa posebnim osvrtom na trenutnu situaciju u Srbiji.
Godina 2023. često se opisuje kao „čekajući klaster tri“ u kontekstu Srbije. Odnos Beograda i Brisela obeležen je rečima dobre volje, ali bez konkretnih pomaka. Srbija je već tri godine u stagnaciji, a često joj se spočitava neuvođenje sankcija Rusiji, što stvara utisak da je evropski put Srbije u velikoj meri vezan isključivo za njenu spoljnu politiku, posebno nakon početka ruskih operacija u Ukrajini.
Prema Dragiši Mijačiću iz Instituta za teritorijalni i ekonomski razvoj, Srbija sama sebi usporava evropski put, a odgovornost snose i Beograd i Brisel. On ističe da je EU godinama bila nesposobna za proširenje, a preokret je nastao tek nakon ruske agresije na Ukrajinu. U novim geopolitičkim okolnostima, EU je pokrenula „geopolitičko proširenje“, otvarajući vrata Ukrajini, Moldaviji i zemljama Zapadnog Balkana koje pokažu spremnost za reforme. U tom novom kontekstu, Srbija je počela da zaostaje.
Od nekadašnje zemlje koja je napredovala među najviše na evropskom putu, Srbija je sada u situaciji da je pretekla Albanija. Iako vlasti često naglašavaju da je tehnički deo posla završen i da je Evropska komisija već ocenila da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3, Mijačić naglašava da to nije dovoljno. Potrebna je jednoglasna politička volja svih članica EU, a prošle godine osam zemalja je bilo protiv otvaranja klastera 3.
Razlozi su raznoliki, od kritika na račun nespremnosti za usklađivanje spoljne politike do zamerki na stanje demokratije i institucionalne reforme. U tom smislu, teško je svaliti krivicu na Brisel. Srbija je u svom non-paperu iz decembra prošle godine jasno navela šta će uraditi da bi se klaster otvorio, uključujući reformu izbornih i medijskih zakona i sređivanje biračkog spiska. Međutim, godinu dana kasnije, te stvari nisu završene, a nedavni događaji u lokalnim izbornim procesima dodatno su narušili kredibilitet zemlje.
Nepoklapanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje ključni problem. Baltičke zemlje, posebno, insistiraju da Beograd uvede sankcije Rusiji. Srbija je prihvatila sve elemente zajedničke spoljne i bezbednosne politike osim sankcija, pokušavajući da preskoči ovaj korak. Dok se Srbija suočava sa spoljnopolitičkim, institucionalnim i političkim preprekama, Albanija napreduje brže, bez problema sa susedima ili unutrašnjim političkim krizama.
Albanija je već otvorila sva pregovaračka poglavlja, dok Srbija, nakon više od decenije razgovora, nije stigla ni do polovine. Upozorenja estonske premijerke Kaje Kalas govore da je sada trenutak kada je proširenje politički moguće, ali se taj prozor brzo zatvara, prvenstveno zbog situacije u Ukrajini. Ako Srbija ne uhvati korak sa Albanijom i Crnom Gorom, naredne šanse za članstvo mogle bi biti dostupne tek 2035-2040. godine.
Crna Gora se najčešće pominje kao najuspešnija na evropskom putu. Predrag Zenović, glavni pregovarač Crne Gore sa EU, naglašava da je sledeća međuvladina konferencija usmerena na pregovaračka poglavlja, ali da je obezbeđivanje stabilnog funkcionisanja institucija vladavine prava ozbiljan izazov. On ističe da vreme nije saveznik Crne Gore, i da je važno održati dinamiku integracija.
U Bosni i Hercegovini, ključna Evropska sedmica predstoji. Savet ministara razmatra važne evropske zakone, a ambicija je do kraja godine obezbediti pozitivnu priču o svakoj zemlji Zapadnog Balkana. Međutim, duboka kriza i paraliza odlučivanja u BiH postavljaju je na zadnje mesto u procesu integracija. Ambasador i šef misije BiH u EU, Obrad Kesić, naglašava potrebu za brzim napretkom kako bi se otvorio put za formalne pregovore sa EU.
Ova situacija ukazuje na to da je evropski put balkanskih zemalja pun izazova, a za uspeh je potrebna ne samo politička volja, već i konkretni koraci ka reformama i usklađivanju sa evropskim standardima.
