Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke biće održano od 13. do 18. aprila u Vašingtonu. Ovaj tradicionalni skup okuplja ekonomiste i donosi odluke koje utiču na globalnu ekonomiju, finansijsku stabilnost i smanjenje siromaštva. Ono što je neobično ovog puta jeste to što će se već prvog dana razgovarati o inflaciji i kamatnim stopama, što ukazuje na ozbiljnost trenutne krize na Bliskom istoku i njene posledice.
Kristalina Georgieva, čelnica MMF-a, nedavno je naglasila važnost ove teme, ističući da rat na Bliskom istoku može dovesti do povećane inflacije i sporijeg globalnog rasta. Čak i u slučaju brzog rešenja sukoba, MMF planira da smanji prognoze privrednog rasta i poveća izglede za inflaciju. Pre rata, MMF je očekivao blago poboljšanje globalnog rasta, ali sada svi putevi vode ka višim cenama i sporijem rastu.
U Srbiji, inflacija se već odražava na stambene kredite, čija cena raste zbog povećanja šestomesečnog euribora, koji je dostigao 2,46%. Ovaj skok za trećinu procentnog poena u odnosu na početak marta predstavlja najveći mesečni porast od oktobra 2023. godine. Povećanje cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku doprinosi globalnoj inflaciji, što može navesti Evropsku centralnu banku (ECB) da poveća kamate, čime bi se dodatno povećali troškovi otplate kredita.
Mesečna rata za stambeni kredit od 100.000 evra na 25 godina sa maržom od 2,5% raste sa 558 na 585 evra. Za kredit od 150.000 evra, razlika prelazi 40 evra mesečno. Dvanaestomesečni euribor, koji predstavlja tržišna očekivanja, prešao je 2,84%. Razlika između tromesečnog i dvanaestomesečnog euribora sada prelazi 0,7, što ukazuje na rastuće troškove.
Iako je ECB zadržala kamatne stope, situacija se promenila, a inflacija i rizici za privredni rast su u porastu. Goldman Saks predviđa povećanje kamatnih stopa na sledećim sednicama, što bi moglo dovesti do porasta euribora na više od 3% do jeseni. U takvim okolnostima, dinar bi mogao biti pod pritiskom, s obzirom na to da su stambeni krediti u Srbiji gotovo u potpunosti indeksirani u evrima.
Srpska valuta je trenutno stabilna, ali ta stabilnost zavisi od intervencija Narodne banke Srbije (NBS), koja drži referentnu stopu na 5,75%. Razlika između referentne stope NBS i depozitne ECB odražava troškove odbrane kursa. Sa euriborom na 2,46%, ukupna kamata na stambeni kredit u Srbiji iznosi između 4,7 i 5,3%.
Osim toga, trenutni rast euribora može se posmatrati u kontekstu prethodnih geopolitičkih šokova koji su doveli do sličnih situacija. Tokom globalne finansijske krize 2008. godine, euribor je dostigao 5,45%, što je uzrokovalo velike povećanja rata stambenih kredita. U 2022. godini, nakon invazije na Ukrajinu, euribor je takođe značajno porastao.
Finansijski savetnik Vladimir Vasić naglašava da trenutni rast euribora nije alarmantan kao ranije, ali upozorava da bi produženi sukob mogao izazvati značajniji pritisak na kamate. Banke u Srbiji usklađuju euribor na definisanim datumima, a oni koji su imali fiksiranje u decembru ili januaru sada se suočavaju s višim troškovima.
Kao posledica rasta euribora, troškovi za nove kredite takođe rastu, a razlika između fiksnih i promenljivih kamatnih stopa se smanjuje. To može dovesti do dodatnog pritiska na korisnike kredita, koji će na kraju platiti više u slučaju daljih povećanja euribora.
Na kraju, dva ključna podatka koja će uticati na situaciju su inflacija i kurs dinara prema evru. Građani Srbije koji otplaćuju stambene kredite treba da prate ove pokazatelje, jer mogu značajno uticati na njihove finansije u narednim mesecima. Očekuje se da će zasedanje MMF-a doneti dodatne uvide u ovu problematiku.
