KOPENHAGEN – Evropska unija (EU) ima ambiciju da do 9. jula postigne okvirni trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, što je rok koji je postavio američki predsednik Donald Tramp. Ove informacije je izjavila predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen tokom svoje posete Danskoj.
U svom obraćanju, fon der Lajen je naglasila da Evropska unija teži postizanju preliminarnog sporazuma sa SAD, uzimajući u obzir nedavno postignuti sporazum između Velike Britanije i Vašingtona, koji je izazvao veliki interes i pažnju na globalnoj trgovinskoj sceni. Ova izjava dolazi u trenutku kada se očekuje da će trgovinska politika postati ključna tema među zemljama članicama EU, s obzirom na ekonomske izazove koji se suočavaju zbog globalne pandemije i drugih geopolitičkih tenzija.
Fon der Lajen je tokom konferencije za novinare istakla da je moguće postići načelni dogovor o trgovinskom sporazumu između EU i SAD, ali je naglasila da bi detaljni sporazum bio teško realizovati do postavljenog roka zbog složenosti i obima trgovinskih odnosa između Brisela i Vašingtona. Ova složenost uključuje različite regulative, standarde i pristupe koje svaka strana ima kada je reč o trgovini, što dodatno komplikuje proces pregovaranja.
Predsednica EK je takođe naglasila važnost jačanja transatlantskih veza u svetlu sve većih izazova sa kojima se suočava međunarodna zajednica. U tom kontekstu, trgovinski sporazum sa SAD se vidi kao prilika da se ojača ekonomska saradnja, ali i da se postave temelji za zajedničke odgovore na globalne izazove, poput klimatskih promena, sigurnosti i digitalizacije.
U poslednjim mesecima, trgovinski pregovori između EU i SAD su postali sve intenzivniji, sa ciljem da se smanje trgovinske barijere i olakša razmena dobara i usluga. Ovi pregovori su od posebnog značaja za evropske zemlje, koje su se suočavale sa izazovima u vezi sa trgovinom tokom pandemije, kao i sa promenama u globalnoj ekonomiji.
Uprkos optimizmu, analitičari su skeptični u vezi sa mogućnošću postizanja sveobuhvatnog sporazuma u kratkom vremenskom okviru. Prema njihovim rečima, postizanje detaljnog sporazuma zahteva značajne pregovore o različitim pitanjima, uključujući poljoprivredu, industrijske proizvode, usluge i digitalnu ekonomiju. Pored toga, razlike u regulativama i standardima između EU i SAD mogu predstavljati dodatne prepreke.
U međuvremenu, dok se pregovori nastavljaju, Evropska unija se suočava sa pritiscima iznutra, jer različite članice imaju različite interese i prioritete kada je reč o trgovini. Na primer, neke zemlje članice EU se protive smanjenju tarifa na poljoprivredne proizvode, dok druge smatraju da bi to moglo biti korisno za jačanje trgovinskih odnosa sa SAD.
Trgovinski sporazum sa SAD takođe se posmatra kao ključni korak u jačanju globalne pozicije EU u svetlu sve većeg uticaja drugih ekonomskih sila, poput Kine. U tom smislu, postizanje sporazuma može pomoći EU da učvrsti svoj uticaj na međunarodnoj sceni i osigura povoljnije uslove za svoje članice.
Dok se približava 9. jul, svi pogledi su uprti ka pregovorima između EU i SAD, a očekuje se da će rezultati ovih pregovora imati dugoročne posledice na trgovinske odnose između dva bloka. Sa svakim novim danom, pritisak raste, a Evropska unija se nada da će uspeti da iznese dogovor koji će zadovoljiti sve strane i otvoriti nove mogućnosti za saradnju.
