Evropska unija je u prvih šest meseci 2025. godine značajno povećala uvoz ruskog gasa, što je izazvalo brojne komentare i analize na međunarodnoj sceni. Prema podacima koje je objavio TASS, pozivajući se na Evrostat, EU je u ovom periodu uvećala kupovinu ruskog gasa za devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što iznosi ukupno 7,4 milijarde evra.
Od ovog iznosa, 2,9 milijardi evra je otišlo na gas isporučen putem gasovoda, dok je ostatak, odnosno 4,5 milijardi evra, potrošen na tečni prirodni gas (LNG). Ovaj trend rasta uvoza ruskog gasa dolazi u trenutku kada se EU suočava sa izazovima u pogledu energetske sigurnosti i diversifikacije svojih izvora energije.
U junu 2025. godine, Evropska unija je platila 520 miliona evra za tečni prirodni gas iz Rusije. Među glavnim uvoznicima ističu se Francuska sa potrošnjom od 182 miliona evra, Belgija sa 147 miliona evra i Španija sa 109 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na to da su evropske zemlje nastavile da se oslanjaju na ruski gas čak i u svetlu političkih tenzija i ekonomskih sankcija koje su na snazi.
Ova situacija je posebno zanimljiva u kontekstu sve većih pritisaka na EU da smanji svoju zavisnost od ruskih energetskih resursa. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi povećana kupovina ruskog gasa mogla da dovede do novih političkih i ekonomskih komplikacija unutar same EU, kao i u njenim odnosima sa Rusijom.
U poslednjih nekoliko godina, EU je preduzela brojne korake ka diversifikaciji svojih izvora energije, uključujući ulaganja u obnovljive izvore i razvoj infrastrukture za LNG. Međutim, rezultati ovih napora još uvek nisu doveli do značajnog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, što je izazvalo zabrinutost među mnogim evropskim liderima.
Povećana potražnja za ruskim gasom može se delimično objasniti i globalnim tržišnim prilikama. Cene gasa su varirale, a ruski LNG je često bio konkurentan s obzirom na troškove transporta i dostupnost. Pored toga, mnoge evropske zemlje su se suočile sa izazovima u pogledu snabdevanja energijom tokom hladnijih meseci, što je dodatno povećalo potražnju za stabilnim izvorima gasa.
Osim toga, trenutna geopolitička situacija, uključujući sukobe i nesigurnosti u drugim delovima sveta, takođe igra važnu ulogu u oblikovanju energetskih politika EU. U svetlu ovih faktora, EU se suočava sa teškim izborom: da li da nastavi sa povećanom kupovinom ruskog gasa ili da ubrza proces tranzicije ka obnovljivim izvorima energije i smanji zavisnost od ruskih resursa.
Ova dilema postavlja pitanje o budućnosti energetske politike EU i njenoj sposobnosti da se prilagodi promenljivim globalnim uslovima. Dokle god ruski gas ostaje ključni deo energetskog miksa, evropski lideri će morati da pronađu ravnotežu između ekonomskih interesa i političkih obaveza.
Povećana kupovina ruskog gasa takođe bi mogla imati posledice po unutrašnje političke dinamike unutar EU. Neke članice, posebno one u Istočnoj Evropi, već su izrazile zabrinutost zbog prekomerne zavisnosti od ruskih energetskih resursa, dok druge, poput Nemačke, nastavljaju da se oslanjaju na Rusiju kao važnog dobavljača.
Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će se evropski lideri nositi sa ovim izazovima. Mnogi se pitaju da li će EU uspeti da pronađe održivo rešenje koje će omogućiti energetsku sigurnost bez prekomerne zavisnosti od ruskog gasa, ili će se suočiti s novim izazovima koji bi mogli destabilizovati njen energetski sektor.
