Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je politika EU dosledna kada je reč o podršci Ukrajini i povećanju troškova ratovanja za Rusiju. Tokom večernjeg obraćanja, Kalas je najavila novi, dvadeseti paket sankcija protiv Moskve, kao i kredit od 90 milijardi evra za Kijev, koji će biti odobren u naredne dve godine.
Kalas je naglasila da će EU Ukrajini pružiti zajam koji će biti usmeren na finansiranje državnih funkcija i odbrane. U isto vreme, EU radi na novom paketu sankcija protiv Rusije, koji bi trebao da bude finalizovan do kraja februara. „Predsednik Rusije, Vladimir Putin, shvatiće pregovore ozbiljno samo ako ga na to primoramo“, izjavila je Kalas, naglašavajući da Rusija ima ambicije koje prevazilaze Ukrajinu. Ona je dodala da EU mora dodatno unaprediti svoju odbrambenu spremnost.
Visoka predstavnica EU je takođe istakla da jačanje evropske odbrane ne bi trebalo da se posmatra kao zamena za NATO, već kao doprinos jačoj ulozi Evrope unutar Alijanse. Pritom je izrazila posebnu zahvalnost nemačkom ministru odbrane Borisu Pistorijusu zbog doprinosa Nemačke razvoju ključnih vojnih kapaciteta.
Prema saznanjima evropskih zvaničnika, Evropska komisija već radi na nacrtu dvadesetog paketa sankcija, iako formalni pregovori među državama članicama još nisu započeli. Očekuje se da će paket biti predstavljen u januaru 2026. godine, a usvojen do godišnjice početka rata.
Iz Brisela su poručili da će novi paket sankcija biti usvojen u kratkom roku i da će predstavljati deo šire strategije EU koja povezuje spoljnopolitičke, bezbednosne i ciljeve zaštite ljudskih prava. U međuvremenu, EU je 23. oktobra usvojila devetnaesti paket sankcija protiv Rusije, koji obuhvata mere u oblastima energetike, finansija, industrije, transporta, usluga i diplomatije.
Među ključnim merama novog paketa sankcija su zabrana uvoza i transporta ruskog tečnog prirodnog gasa, kao i proširenje zabrana na uvoz ugljovodonika. Ovaj paket takođe uključuje nove sankcije protiv ruskih i beloruskih banaka, kao i prvu zabranu pružanja kripto-usluga ruskim državljanima i pravnim licima.
Sankcije su proširene i na tzv. „flotu iz senke“, pri čemu je na crnu listu dodato 117 brodova, kao i dodatne kompanije koje, prema navodima EU, podržavaju ruski vojno-industrijski kompleks. Uvedena su i ograničenja na izvoz robe i tehnologija koje bi mogle doprineti jačanju ruskih vojnih kapaciteta.
Ova nova politika EU pokazuje odlučnost da se nastavi sa pritiskom na Rusiju dok se situacija u Ukrajini ne stabilizuje. Pružanje finansijske pomoći Kijevu, kao i uvođenje novih sankcija, deo su šireg napora da se Rusija primora na pregovore i da se ukaže na ozbiljnost situacije. Evropska unija ostaje posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu, a najavljeni potezi su jasan signal da će Brisel nastaviti sa aktivnostima koje podupiru suverenitet Ukrajine.
Kao što je Kaja Kalas istakla, EU je svesna da je potrebno dodatno ojačati odbrambene kapacitete kako bi se odgovorilo na sve veću pretnju koju predstavlja Rusija. Ova situacija zahteva jedinstven i odlučan pristup svih članica EU, kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost na evropskom kontinentu.
