Brisel – Evropska unija je postigla preliminarni dogovor o novom Zakonu o kritičnim lekovima, koji ima za cilj da ojača domaću proizvodnju i smanji zavisnost od Indije i Kine u snabdevanju ključnim lekovima i njihovim aktivnim sastojcima. Ovaj dogovor postignut je nakon više od 12 sati pregovora između Evropskog parlamenta i Saveta EU, i smatra se jednim od najznačajnijih pokušaja Unije da unapredi sigurnost lanca snabdevanja u farmaceutskom sektoru, posebno nakon problema koji su se pojavili tokom pandemije kovida-19.
Nova pravila uvode značajne promene u sistem javnih nabavki lekova. Umesto da se primarno bira najjeftiniji proizvod, institucije EU će ubuduće moći da daju prednost lekovima koji su proizvedeni u Evropi ili imaju veći udeo proizvodnje unutar EU. Cilj je da se kroz tzv. „kliznu skalu“ nagrada podstaknu kompanije koje deo ili celu proizvodnju prebacuju u Uniju, čime bi se smanjila zavisnost od spoljašnjih dobavljača.
Ova politika predstavlja odgovor na dugogodišnji trend premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima, pre svega u Aziji, ali i na probleme u snabdevanju koji su se pojavili tokom pandemije. Zakon predviđa i uspostavljanje industrijskih „strateških projekata“ u EU, koji će moći da dobiju državnu pomoć ili podršku evropskih fondova. Ovi projekti imaju za cilj izgradnju i modernizaciju proizvodnih kapaciteta za kritične lekove.
Kompanije koje učestvuju u tim projektima moraće da daju prioritet snabdevanju tržišta EU, čime se dodatno jača koncept „farmaceutske autonomije“ bloka. Jedna od značajnih izmena u odnosu na početne predloge jeste uključivanje lekova za retke bolesti u okvir zakona. Ovi lekovi, koji su često skupi i inovativni, sada će moći da budu obuhvaćeni državnim subvencijama i zajedničkim nabavkama, što bi trebalo da poboljša njihovu dostupnost, posebno u manjim članicama EU.
Zakon takođe proširuje mogućnosti zajedničke nabavke lekova među državama članicama, čime se povećava njihova pregovaračka moć i potencijalno smanjuju cene. Ipak, odbačen je predlog Evropskog parlamenta o obaveznoj preraspodeli zaliha lekova između država u slučaju nestašica. Umesto toga, uvedene su mere za veću transparentnost nacionalnih rezervi.
Osim toga, Evropska komisija neće imati direktnu ulogu u zajedničkim nabavkama, što su države članice tražile da bi zadržale veću kontrolu nad procesom. Ovaj zakon predstavlja važan politički kompromis između institucija EU i smatra se pobedom kiparskog predsedavanja Savetom EU, koje je insistiralo na ubrzanju procesa.
Evropski zvaničnici naglašavaju da je cilj reforme da se ojača otpornost zdravstvenog sistema i smanji ranjivost na globalne poremećaje, uključujući geopolitičke tenzije i potencijalne trgovinske sukobe. Preliminarni sporazum sada treba da potvrde ministri zdravlja država članica i Evropski parlament pre nego što zakon stupi na snagu.
Dogovor predstavlja deo šireg Zakona o kritičnim lekovima koji je Evropska komisija predložila prošle godine, a čiji je cilj jačanje otpornosti lanca snabdevanja za oko 270 lekova koji se smatraju ključnim za zdravstvenu bezbednost u EU. Mere su usmerene na lekove kao što su antibiotici, insulin i vakcine, ali i terapije za hronične i retke bolesti.
U svetlu svih ovih promena, EU se nada da će ojačati svoju poziciju na globalnom tržištu farmaceutskih proizvoda i smanjiti zavisnost od spoljašnjih izvora, što je postalo posebno važno u svetlu nedavnih globalnih kriza. Ovaj zakon bi mogao značajno uticati na budućnost farmaceutske industrije u Evropi, kao i na sigurnost snabdevanja lekovima za sve građane.
