U Evropskoj uniji, prema najnovijim podacima koje je objavio Evrostat, udio finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u 2024. godini iznosio je 25,2 odsto. Ovaj rezultat predstavlja povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, važno je napomenuti da je ovaj udeo i dalje značajno ispod cilja koji je postavljen za 2030. godinu, a koji iznosi 42,5 odsto. Da bi se dostigao ovaj cilj, potrebno je da se godišnje ostvaruje prosečno povećanje od 2,9 odsto u periodu od 2025. do 2030. godine.
Kancelarija EU za statistiku ističe da je i dalje mnogo posla pred zemljama članicama EU kako bi se povećala upotreba obnovljivih izvora energije. Ove informacije dolaze u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje održivosti i smanjenju emisije ugljen-dioksida, kao i prelasku na čiste izvore energije. U tom smislu, države članice su pod pritiskom da unaprede svoje strategije i investicije u obnovljive izvore.
Među zemljama članicama EU, Švedska se ističe kao lider u korišćenju obnovljivih izvora energije, sa udjelom od 62,8 odsto u ukupnoj potrošnji. Ova skandinavska zemlja se pretežno oslanja na čvrstu biomasu, hidroenergiju i energiju vetra. Finska se takođe pozicionira visoko na ovoj listi, sa 52,1 odsto, a najviše koristi čvrstu biomasu, vetar i hidroenergiju. Danska se nalazi na trećem mestu sa 46,8 odsto, pri čemu većina njene obnovljive energije dolazi iz čvrste biomase, vetra i biogasa.
S druge strane, postoje i zemlje koje zaostaju u ovom segmentu. Belgija ima jedan od najnižih udelа obnovljivih izvora, sa samo 14,3 odsto, dok Luksemburg i Irska beleže slične rezultate sa 14,7 i 16,1 odsto, respektivno. Ovi podaci ukazuju na potrebu za hitnim reformama i investicijama u obnovljive izvore energije u ovim zemljama kako bi se postigli ambiciozni ciljevi EU.
U kontekstu globalnih trendova, prelazak na obnovljive izvore postaje imperativ ne samo zbog smanjenja emisije štetnih gasova, već i zbog energetske sigurnosti. Sa sve većim zahtevima za energijom, zemlje se suočavaju sa izazovima obezbeđivanja stabilnih i održivih snabdevanja energijom. EU je postavila visoke standarde u ovoj oblasti, ali napredak varira među članicama.
Evropska unija postavlja ambiciozne ciljeve kako bi osigurala da do 2030. godine obnovljivi izvori čine značajan deo ukupne potrošnje energije. To uključuje i mere za podsticanje investicija u zelenu tehnologiju, kao i razvoj infrastrukture koja podržava korišćenje obnovljivih izvora. Ove mere su ključne za ostvarenje dugoročnih ciljeva održivosti i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva.
Pored toga, EU je usvojila i niz regulativa koje se odnose na energetsku efikasnost i smanjenje emisija, što dodatno naglašava važnost tranzicije ka održivim izvorima. U tom smislu, zemlje članice su pozvane da razvijaju strategije koje će podsticati korišćenje obnovljivih izvora, ali i da edukuju svoje građane o značaju ove promene.
U zaključku, iako je Evrostat izneo pozitivne podatke o rastu udela obnovljivih izvora energije, jasno je da je put do postizanja ciljeva za 2030. godinu još uvek dug i zahteva zajednički trud svih članica EU. Povećanje kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i unapređenje infrastrukture, predstavljaju ključne korake ka održivoj budućnosti. U tom kontekstu, saradnja među zemljama članicama i privatnim sektorom biće od suštinskog značaja kako bi se osigurao uspeh u ovoj tranziciji.
