Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastaju se sutra u Kopenhagenu na neformalnom sastanku gde će prvi put razgovarati o planovima za investiranje zamrznutih ruskih sredstava u rizičnije investicije. Ovi razgovori dolaze u trenutku kada Evropska komisija priprema šemu za prebacivanje skoro 200 milijardi evra ruske imovine koja je zamrznuta kao deo sankcija, a koja bi mogla biti korišćena za obnovu Ukrajine nakon rata.
Prema izvorima koji su ostali anonimni, zvaničnici EU razmatraju ideju o tome da se ruska zamrznuta sredstva investiraju u rizičnije projekte kako bi se ostvario veći profit. Ovaj profit bi potom bio usmeren na obnovu Ukrajine, dok bi istovremeno pojačao pritisak na Rusiju. Ovakva strategija može se posmatrati kao način da se dodatno izoluje Moskva na međunarodnoj sceni, dok se istovremeno pomaže Ukrajini u njenim naporima za postratnu obnovu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom nedavne konferencije izjavila da se intenzivno radi na strategijama koje bi omogućile korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine. Ona je naglasila da je važno da EU pronađe načine kako da se iskoriste ti resursi, kako bi se pomoglo ukrajinskom narodu koji se suočava sa razornim posledicama rata.
Ovaj pristup bi mogao doneti značajne promene u načinu na koji se finansiraju projekti obnove u Ukrajini. Ulaganja iz zamrznutih sredstava mogla bi biti usmerena na ključne sektore poput infrastrukture, obrazovanja i zdravstva, koji su pretrpeli velike štete tokom sukoba. Takođe, ovakva politika bi mogla poslužiti i kao signal Rusiji o odlučnosti EU da se suprotstavi njenim vojnim i političkim akcijama.
Osim toga, ministri spoljnih poslova će raspraviti i druge aspekte politike EU prema Rusiji, kao i načine za poboljšanje saradnje između članica u vezi sa pitanjima bezbednosti i odbrane. U ovom trenutku, EU se suočava sa izazovima u vezi sa energetskom nezavisnošću i sigurnošću, te će se verovatno razgovarati i o strategijama za diversifikaciju izvora energije.
Neki analitičari smatraju da bi investiranje zamrznutih ruskih sredstava moglo otvoriti vrata za nove oblike saradnje između EU i Ukrajine, kao i potaknuti druge zemlje da se uključe u obnovu Ukrajine. Ovakva inicijativa bi mogla privući pažnju međunarodnih investitora i donatora, koji bi mogli biti zainteresovani za ulaganje u postratnu obnovu zemlje.
U međuvremenu, dok se ovi planovi razmatraju, situacija na terenu u Ukrajini ostaje napeta, a humanitarna kriza se pogoršava. Mnogi Ukrajinci su i dalje raseljeni, a osnovne usluge su ozbiljno pogođene. Stoga, ubrzana obnova i podrška iz inostranstva su od ključnog značaja za stabilizaciju zemlje.
Očekuje se da će na sastanku u Kopenhagenu biti predstavljen i plan za dalju koordinaciju između članica EU kada je reč o sprovođenju sankcija prema Rusiji, kao i o načinima za jačanje zajedničkih bezbednosnih politika. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, očigledno je da EU teži da pokaže jedinstvo i odlučnost u suočavanju sa izazovima koje donosi ruska agresija.
S obzirom na sve ove aspekte, neformalni sastanak ministara spoljnih poslova EU u Kopenhagenu predstavlja ključnu priliku da se postave temelji za buduće akcije, koje će biti usmerene na podršku Ukrajini i dodatno pritisak na Rusiju. U tom kontekstu, zamrznuta ruska imovina može postati važan instrument u borbi za stabilnost i obnovu u regionu.
