Evropska unija (EU) se suočava sa izazovima u vezi sa svojom zavisnošću od kritičnih sirovina iz Kine, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je najavila novi plan za smanjenje te zavisnosti. Ova izjava je usledila nakon što je Kina uvela dodatna ograničenja na izvoz sirovina koje su ključne za evropsku industriju, što je dovelo do zabrinutosti među članicama EU.
U svom obraćanju na konferenciji u Berlinu, Fon der Lajen je istakla da EU već godinama radi na diversifikaciji svojih izvora kritičnih sirovina koje su potrebne za prelazak na održivu energiju, odbrambeni sektor i proizvodnju električnih vozila. Ove sirovine obuhvataju materijale kao što su litijum, kobalt i retki metali, koji su esencijalni za moderne tehnologije i zelenu energetiku.
Predsednica je kritikovala Peking zbog njegovih ograničenja na izvoz, napominjući da takve mere otežavaju evropskim kompanijama pristup potrebnim resursima. U svetlu ovih događaja, EU planira da sklopi nova partnerstva sa zemljama kao što su Australija, Kanada, Čile, Grenland, Kazahstan, Uzbekistan i Ukrajina. Ova partnerstva bi omogućila Evropi da obezbedi alternativne izvore sirovina i smanji svoju zavisnost od Kine.
„Cilj je obezbediti pristup alternativnim izvorima kritičnih sirovina za naše evropske industrije na kratki, srednji i dugi rok“, naglasila je Fon der Lajen. Ovaj pristup je deo šire strategije EU, poznate kao RESourceEU, koja se oslanja na sličan model razvijen nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada je Unija krenula da smanjuje zavisnost od ruskih energenata.
Fond za ovaj novi plan biće ključan za jačanje evropske industrijske baze i smanjenje ranjivosti na globalnim tržištima. Osim toga, Fon der Lajen je istakla da je važno da EU ne samo da obezbedi sirovine, već i da razvije sopstvene kapacitete za reciklažu i ponovno korišćenje ovih materijala.
Uprkos naporima EU da se oslobodi zavisnosti od Kine, analitičari ukazuju na to da će izazovi ostati, s obzirom na dominaciju Kine u proizvodnji mnogih kritičnih sirovina. Kina kontroliše veliki deo globalnog lanca snabdevanja ovim materijalima, što dodatno komplikuje situaciju za evropske zemlje koje teže energetskoj nezavisnosti.
Osim ekonomskih izazova, postoje i politički aspekti koji utiču na odnose između EU i Kine. U svetlu rastuće napetosti između Zapada i Kine, EU se suočava sa pritiscima da preispita svoje trgovinske strategije i odnose s Pekingom.
U tom kontekstu, Fon der Lajen je naglasila važnost zajedničkog delovanja članica EU kako bi se odgovorilo na izazove globalnog tržišta i obezbedila stabilnost i sigurnost u snabdevanju kritičnim sirovinama. Ona je pozvala sve članice da se uključe u napore oko diversifikacije izvora i jačanja unutrašnjeg tržišta.
Stručnjaci smatraju da bi smanjenje zavisnosti od Kine moglo imati dugoročne pozitivne efekte za evropsku ekonomiju, omogućavajući razvoj novih tehnologija i industrija koje su manje podložne spoljnim pritiscima. U tom smislu, EU se nada da će nova strategija doprineti održivom razvoju i ekološkim ciljevima koje je postavila.
U zavisnosti od efikasnosti implementacije planova, može se očekivati da će EU postepeno smanjivati svoju zavisnost od Kine i jačati svoje pozicije na globalnom tržištu kritičnih sirovina. Ova strategija ne samo da će osnažiti evropsku industriju, već će i doprineti globalnoj borbi protiv klimatskih promena kroz unapređenje tehnologija čistih energija.
Kao rezultat ovih napora, EU se nada da će postati lider u inovacijama i održivom razvoju, dok se istovremeno suočava sa izazovima i rizicima koji dolaze iz globalne ekonomije.
