Evropska unija se suočava s pritiscima da upotrebi svoje trgovinske instrumente kao odgovor na pretnje predsednika SAD Donalda Trampa koji je najavio uvođenje tarifa za Dansku i njene evropske saveznike ukoliko ne pristanu na prodaju Grenlanda. Ovaj potez dolazi nakon što su evropski lideri izrazili zabrinutost zbog Trampovih pretnji, koje bi mogle narušiti transatlantske odnose.
Trampova administracija zapretila je uvođenjem tarife od 10% na proizvode iz osam evropskih zemalja, uključujući Dansku, Nemačku i Francusku, dok se ne postigne dogovor o „potpunoj kupovini Grenlanda“. Grenland je poluautonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske, i Danska je jasno stavila do znanja da ne planira prodaju ovog teritorija. U nedelju, zemlje poput Švedske, Finske, Francuske i Nemačke su se okupile i izrazile svoju solidarnost sa Danskom, naglašavajući da pretnje tarifama mogu dovesti do opasne spirale sukoba.
Francuski predsednik Emanuel Makron je pozvao EU da istraži sve moguće mjere, uključujući trgovinsku „bazuku“, kao odgovor na Trampove pretnje. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je takođe kritikovala Trampovu politiku, nazivajući je „greškom“ i sugerišući da je potrebna bolja komunikacija unutar NATO-a.
Dok se pripremaju za vanredno zasedanje, evropski lideri razmatraju korišćenje instrumenta protiv prinude, koji je usvojen 2023. godine i omogućava EU da ograniči pristup trećih zemalja na svoje tržište. Ovaj instrument nikada nije korišćen, ali bi mogao imati značajan uticaj na američke proizvode i usluge.
Trampove pretnje su podigle ton evropskih lidera, koji su se do sada trudili da izbegnu sukobe i održavaju mirne odnose sa SAD. Švedski premijer Ulf Kristerson je izjavio da EU neće dozvoliti da bude ucenjena, dok je Makron naglasio da EU neće biti uplašena pretnjama.
Ovaj novonastali sukob dovodi u pitanje dosadašnju strategiju EU koja se oslanjala na smirivanje Trampa. Iako su EU i SAD prošle godine postigle sporazum koji je smanjio tarife na američke proizvode, Trampove pretnje pokazuju da ovaj sporazum nije bio dovoljno efikasan da garantiraju stabilnost u trgovinskim odnosima.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da Kopenhagen pokušava da ubedi Trampa da odustane od ideje o preuzimanju Grenlanda. On je naglasio važnost dijaloga i saradnje među NATO saveznicima, uprkos trenutnim napetostima.
Američki ministar finansija Skot Besent je branio uvođenje tarifa kao način za sprečavanje nacionalne vanredne situacije. On je naglasio da je Trampova odluka o carinama strateška i geopolitička, te da je neophodno koristiti ekonomsku moć SAD kako bi se izbegli oružani sukobi.
Tramp je najavio da će carine porasti na 25% ukoliko se ne postigne dogovor o kupovini Grenlanda. On je ranije izjavio da SAD planiraju da dobiju Grenland „na ovaj ili onaj način“, što je izazvalo oštre kritike iz Danske i drugih evropskih zemalja.
U svetlu ovakvih pretnji, evropski lideri se okupljaju kako bi razgovarali o mogućim kontramerama i razmatrali strategije koje mogu da odgovore na Trampove ekonomske pritiske. Dok neki pozivaju na upotrebu trgovinskih alata kao sredstva odbrane, drugi se nadaju da bi dijalog mogao dovesti do mirnijeg rešenja situacije.
S obzirom na sve veće tenzije, jasno je da se EU mora pripremiti za nove izazove u svojim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, dok se svet suočava sa kompleksnim geopolitičkim okolnostima. U ovoj situaciji, evropski lideri traže načine da zaštite svoje interese i očuvaju stabilnost u transatlantskim odnosima.
