Evropska unija je nedavno razmatrala potencijalni odgovor na pretnju Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa preuzimanjem Grenlanda, poluautonomne teritorije Danske. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je da su poruke iz SAD-a u vezi sa Grenlandom izuzetno zabrinjavajuće. Tokom konferencije za novinare sa egipatskim ministrom spoljnih poslova Badrom Abdelatijem, Kalas je naglasila da je važno razgovarati o tome da li je ova pretnja stvarna i kakav bi bio odgovor EU.
Prema njenim rečima, Danska je važan saveznik Sjedinjenih Američkih Država, te ovakve izjave ne doprinose globalnoj stabilnosti. Kalas je istakla značaj međunarodnog prava koje predstavlja zaštitu za manje zemlje, naglašavajući da bi sve države trebale da ga poštuju kako bi se obezbedila sigurnost i mir. Takođe je dodala da je EU posvećena očuvanju međunarodnog prava na svim nivoima.
Iz Bele kuće je juče stigla izjava portparolke Kerolajn Livit, koja je potvrdila da je predsednik Donald Tramp i dalje posvećen NATO-u, ali i da razmatra mogućnost kupovine Grenlanda. Ova izjava dolazi nakon što su prethodnih meseci kružile spekulacije o američkim namerama da preuzmu ovu teritoriju.
Lider najveće opozicione stranke na Grenlandu, Nalerak, Pele Broberg, izjavio je da bi Grenland trebao da vodi direktne pregovore sa američkom vladom, bez posredovanja Danske. Broberg je istakao da Danska stvara tenzije između Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država svojim posredovanjem. Njegova stranka se zalaže za nezavisnost Grenlanda i razmatra mogućnost sklapanja odbrambenog sporazuma sa Vašingtonom.
Nalerak predlaže model „slobodnog saveza“, prema kojem bi Grenland mogao da dobije američku zaštitu i podršku u zamenu za vojne privilegije, bez potpune integracije u Sjedinjene Američke Države. Ova ideja izaziva podeljene reakcije među političarima i stanovnicima Grenlanda, s obzirom na istorijske i društvene aspekte.
Grenland je autonomna teritorija Kraljevine Danske, koja ima svoj parlament i vladu, dok Kopenhagen zadržava kontrolu nad spoljnom politikom i odbranom. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Grenlanda, Danske i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u svetlu trenutnih globalnih tenzija i geopolitičkih previranja.
U svetlu ovih događaja, EU se suočava sa izazovima u očuvanju stabilnosti u regionu, a nastavak pregovora između Grenlanda i SAD-a mogao bi značajno uticati na budućnost ove teritorije. S obzirom na sve veće zanimanje Sjedinjenih Američkih Država za Arktik, ovu situaciju treba pažljivo pratiti.
Kao što je naglasila Kaja Kalas, međunarodno pravo je ključno za zaštitu interesa manjih zemalja poput Grenlanda, a EU će nastaviti da se zalaže za njegovo poštovanje. Ova situacija otvara pitanja o budućnosti Grenlanda, njegovoj autonomiji i odnosima sa velikim silama, što će biti tema za dalja razmatranja i diskusije.
U narednim mesecima, kako se situacija bude razvijala, jasno je da će se odnosi između Grenlanda, Danske i Sjedinjenih Američkih Država nastaviti razmatrati uz pažnju i zabrinutost, s obzirom na potencijalne posledice koje bi mogle uticati na regionalnu i globalnu stabilnost.
