EU razmatra mogućnost uvođenja obavezne naplate ručnog prtljaga u avionima, uz umanjenje naknada za kašnjenje letova. Ove najavljene promene izazvale su zabrinutost među civilnim društvom i avio-kompanijama, koje smatraju da bi to moglo narušiti osnovna prava putnika. Pitanje koje se postavlja je šta tačno podrazumeva ručni prtljag.
Aleksa Španjević, stručnjak za civilni avio-saobraćaj, analizira trenutnu situaciju oko ručnog prtljaga u Evropi. On naglašava da svaka avio-kompanija ima različitu politiku. Dok neke, posebno niskotarifne kompanije, naplaćuju unošenje ručnog prtljaga, druge, poput nacionalnih avio-kompanija, to i dalje dozvoljavaju besplatno.
„Ključno je napraviti razliku između lične stvari, poput torbe ili ranca, i manjeg koferčića koji ide u pretinac. Avio-kompanije imaju pravo da kroje svoju cenu i da odluče da li će taj koferčić biti uključen u osnovnu tarifu ili ne,“ objašnjava Španjević.
U vezi sa najavljenim reformama vazdušnog saobraćaja u EU, stručnjak ukazuje da trenutno nema jasne definicije šta će te izmene obuhvatiti. „Godinama postoji rasprava o ručnom prtljagu u EU, bilo je tužbi i kazni. U novembru 2024. španska vlada je izrekla kaznu od 179 miliona evra za pet low-cost avio-kompanija zbog nepoštovanja propisa o ručnom prtljagu,“ dodaje on.
Osim toga, presuda Evropskog suda pravde iz 2014. godine potvrdila je da ručni prtljag može da se unese u kabinu bez dodatne naplate, pod uslovom da ispunjava bezbednosne standarde. Međutim, sud nije jasno definisao šta podrazumeva „ručnim prtljagom“, što je dovelo do različitih tumačenja od strane avio-kompanija i organizacija za zaštitu potrošača.
Španjević ističe da avio-kompanije tvrde da ispunjavaju regulativu dozvoljavajući unos manjih ličnih stvari, dok se društva za zaštitu potrošača protive ovome i smatraju da ručni prtljag uključuje ono što ide u pretinac iznad sedišta. „To je pitanje koje se proteže decenijama otkako su niskotarifne kompanije nastale, i mislim da još uvek nećemo imati konačno razrešenje ove situacije,“ zaključuje on.
Španjević naglašava da trenutno ne možemo da predvidimo tačne promene u politici ručnog prtljaga u avio-saobraćaju. „To je na dugačkom štapu i ne znamo šta će se konkretno promeniti u pogledu politike prtljaga,“ ističe on.
Savetuje putnicima da se dobro informišu o politici avio-kompanija u vezi sa ručnim prtljagom prilikom rezervacije karata. „Savetujem putnicima da se, dok rezervišu kartu, informišu o politici prtljaga avio-kompanije. Na svakom sajtu postoji sekcija gde se navodi po kojoj tarifi mogu da unesu prtljag,“ objašnjava on.
Dodaje da niskotarifne avio-kompanije najčešće dozvoljavaju samo unošenje torbe, dok nacionalne avio-kompanije često dopuštaju i unos ručnog prtljaga. „Ukoliko je neka basic tarifa, kao kod low-cost avio-kompanija, to će uključivati samo torbu, dok neke nacionalne avio-kompanije najčešće, ali ne i uvek, dozvoljavaju unošenje i ručnog prtljaga,“ ističe Španjević.
On savetuje putnike da se dobro informišu pre putovanja kako ne bi došli u neprijatnu situaciju da na aerodromu plaćaju dodatne troškove. Kada je reč o nadoknadama za kašnjenje leta, Španjević navodi da je to pitanje regulisano direktivom EU 261 iz 2004. godine, koja predviđa kompenzacije za putnike. Međutim, i dalje traje rasprava o izmeni te regulative.
U svetlu svih ovih promena i nesigurnosti, putnici treba da ostanu informisani i pažljivo planiraju svoje putovanje kako bi izbegli dodatne troškove i neprijatnosti.
