Evropski parlament će u četvrtak, 15. februara, glasati o predlogu koji se odnosi na produženje trgovinskih povlastica za zemlje Zapadnog Balkana do 2030. godine. Ova informacija je objavljena na zvaničnoj veb stranici Evropskog parlamenta, a predlog se odnosi na izmene postojeće Uredbe Evropske unije koja reguliše trgovinske odnose s državama i teritorijama uključenim u Proces stabilizacije i pridruživanja.
Trenutna Uredba, koja je na snazi do 31. decembra 2025. godine, omogućava oslobađanje određenih poljoprivrednih proizvoda iz zemalja Zapadnog Balkana od carina. Takođe, ova uredba omogućava pristup globalnoj tarifnoj kvoti za vino, što je od posebnog značaja za proizvođače vina iz tog regiona. Predlog za produženje primene uredbe za dodatnih pet godina ima za cilj da osnaži trgovinsku integraciju između EU i Zapadnog Balkana, ističe poslanik Kris van Dajk, koji je i autor izveštaja.
Prema podacima Evropske komisije, ukupna trgovina između Evropske unije i Zapadnog Balkana u 2022. godini iznosila je 83,6 milijardi evra. Ovi podaci ukazuju na značajan ekonomski značaj ovog regiona za EU, kao i na potencijal za dalju ekonomsku saradnju. Vrednost izvoza EU u region Zapadnog Balkana dostigla je približno 49,06 milijardi evra, dok je uvoz iz ovog regiona u EU iznosio oko 34,52 milijarde evra. Ove brojke pokazuju trgovinski suficit za EU od 14,54 milijarde evra, što implicira da EU više izvozi nego što uvozi iz ovog regiona.
Trgovinska razmena između EU i Zapadnog Balkana ima ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemalja u ovom regionu. Odluka o produženju trgovinskih povlastica može dovesti do dodatnog rasta izvoza iz zemalja Zapadnog Balkana, što bi im omogućilo bolji pristup evropskom tržištu i poboljšanje ekonomskih prilika. Osim toga, ovaj potez bi mogao da doprinese stabilnosti i razvoju regiona, koji se suočava s brojnim izazovima, uključujući političku nestabilnost i ekonomske teškoće.
Evropski parlament je u prošlosti već donosio slične odluke, koje su se pokazale kao korisne za zemlje Zapadnog Balkana. Ove trgovinske povlastice su često bile u fokusu evropske politike prema regionu, a njihovo produženje se vidi kao način da se podrži i ojača proces integracije ovih zemalja u EU. Takođe, ovo je prilika za evropske lidere da pokažu posvećenost jačanju odnosa s Zapadnim Balkanom, naročito u svetlu trenutnih geopolitičkih dešavanja.
Predlog o produženju trgovinskih povlastica dolazi u trenutku kada se region suočava s nizom izazova, uključujući ekonomske krize i političke tenzije. Ove povlastice mogu pomoći u stabilizaciji ekonomije i pružanju podrške lokalnim proizvođačima, čime se omogućava veća konkurentnost na evropskom tržištu. Takođe, jačanje ekonomskih odnosa s EU može doprineti i smanjenju migracija iz regiona, jer bi bolji ekonomski uslovi mogli zadržati mlade ljude u njihovim zemljama.
U narednim danima, svi očigledno sa nestrpljenjem očekuju ishod glasanja u Evropskom parlamentu. Ukoliko se predlog usvoji, to će predstavljati značajan korak u jačanju trgovinskih odnosa između EU i Zapadnog Balkana, što može doneti povoljne posledice za sve uključene strane. Ovako produženje trgovinskih povlastica može se smatrati i znakom podrške evropskih institucija zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka članstvu u EU.
