Evropska unija pojačava pritisak na Belgiju da podrži plan o korišćenju profita od zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine, dok se istovremeno razmatraju američki i evropski mirovni predlozi. Ovaj pritisak dolazi nakon višednevne intenzivne diplomatije evropskih i ukrajinskih zvaničnika koji se trude da ublaže američko-ruski mirovni plan u 28 tačaka, dok se približava rok koji je američki predsednik Donald Tramp postavio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom za prihvatanje dogovora.
Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo je izjavila da je „objavljivanje američko-ruskog predloga prošle nedelje i američki rok dodatno ubrzali plan EU da od ruskih zamrznutih sredstava obezbedi kredit od 140 milijardi evra“. Međutim, premijer Belgije Bart de Vever izrazio je protivljenje ovom planu, upozoravajući na moguće pravne i finansijske posledice za Belgiju, s obzirom na to da su ruska suverena sredstva, koja bi bila korišćena za kredit, deponovana u Jurokliru u Briselu.
„Naše brige i stavovi ostaju nepromenjeni. U svakom slučaju, jasno je da će ta sredstva imati važnu ulogu u mirovnom planu. To znači da novac u Jurokliru mora biti dostupan i pokriven“, rekao je belgijski premijer za Euraktiv.
Ukrajina se suočava sa budžetskim deficitom od 65 milijardi dolara u periodu 2026-2027. godine, a Evropska komisija planira da pokrije deo tog deficita korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava, umesto direktnog finansiranja iz nacionalnih budžeta. Na sastanku u Angoli, kojim je predsedavao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, većina lidera EU ponovo je otvorila pitanje zamrznute ruske imovine u Belgiji, saopštio je jedan zvaničnik Unije.
Prema njegovim rečima, Danska, Nemačka, Irska, Poljska, Holandija i Italija su među državama koje su istakle hitnost korišćenja tih sredstava. Ove države su takođe poručile da Belgiju neće ostaviti samu u snalaženju sa finansijskim i pravnim implikacijama. Ipak, Belgija ostaje čvrsta u svom odbijanju da popusti, naročito s obzirom na to da se perspektiva kraja rata i moguće ruske potražnje za sredstvima približava.
Američki plan predviđa korišćenje 100 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava za rekonstrukciju Ukrajine, pri čemu bi SAD dobile polovinu profita, dok bi EU dodatno doprinela sa 100 milijardi evra. Većina od 300 milijardi dolara ruskih suverenih sredstava nalazi se u EU, dok SAD drže samo pet milijardi dolara.
S druge strane, evropski alternativni predlog Velike Britanije, Francuske i Nemačke ne predviđa profit za SAD, već navodi da će Ukrajina biti u potpunosti finansijski obeštećena, uključujući kroz zamrznuta ruska sredstva, sve dok Rusija ne nadoknadi štetu Ukrajini.
Koalicija voljnih, grupa najčvršćih evropskih saveznika Ukrajine, planira onlajn sastanak u utorak, dok će ministri spoljnih poslova EU imati vanredni sastanak u sredu, dan uoči Trampovog roka za Zelenskog. Ovaj razvoj situacije ukazuje na rastuću napetost unutar EU oko načina na koji se treba nositi sa ruskim sredstvima i finansiranjem obnove Ukrajine.
U međuvremenu, dok se državni lideri bore sa pravnim i finansijskim pitanjima, pritisak na Belgiju raste da se pridruži kolektivnom naporu za obnovu Ukrajine. Čini se da će se ova debata nastaviti dok se ne postigne dogovor koji će zadovoljiti sve strane, ali izazovi ostaju veliki, kako pravni, tako i politički.
