EU planira da uvede carine na robu iz Sjedinjenih Američkih Država u vrednosti od 100 milijardi evra ukoliko pregovori između Vašingtona i Brisela o smanjenju američkih carina ne uspeju. Ovu informaciju je objavio Blumberg, pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa situacijom. Kako se navodi, lista predloženih carina biće podeljena članicama EU već sutra, a konsultacije će trajati mesec dana pre nego što se lista finalizuje.
Izvori su istakli da će se lista tokom tog perioda možda menjati. Evropska komisija će tokom ove sedmice podeliti ovaj dokument sa SAD, kako bi pokušala da pokrene pregovore o smanjenju carina koje su trenutno na snazi prema zemljama članicama EU. Očekivanja su da će, s obzirom na trenutnu situaciju, najveći deo američkih carina ostati na snazi, s obzirom na mali napredak koji je ostvaren tokom pregovora koji su počeli prošlog meseca.
EU je već uvela carine na američku robu u vrednosti od 21 milijarde evra kao odgovor na carine od 25 odsto na izvoz čelika i aluminijuma koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp. Ove carine su postale predmet spora između dve strane, a situacija se dodatno zakomplikovala kada je EU ranije ovog meseca odlučila da odloži primenu nekih mera za 90 dana, nakon što su SAD snizile recipročne carine na većinu izvoza iz EU sa 20 na 10 procenata dok su pregovori u toku.
Tramp je takođe uveo carinu od 25 procenata na uvoz automobila iz EU, kao i na određene delove automobila. U ovom trenutku, američki predsednik razmatra uvođenje dodatnih carina na uvoz drvne građe, farmaceutskih proizvoda, poluprovodnika, retkih minerala i kamiona iz EU. Ove mere dodatno komplikuju trgovinske odnose između SAD i EU, koji su već opterećeni različitim sporovima.
Pregovori između EU i SAD su od suštinskog značaja, jer se očekuje da će ishod ovih razgovora imati značajan uticaj na globalnu trgovinsku dinamiku. S obzirom na to da su trgovinski odnosi između ovih ekonomskih sila ključni za stabilnost globalnog tržišta, neuspeh pregovora mogao bi dovesti do daljih tenzija i ekonomske nestabilnosti.
U svetlu ovih događaja, analitičari ističu da bi EU mogla da preduzme dodatne mere kako bi zaštitila svoje tržište i interese svojih članica. Uvođenje carina na američku robu može se posmatrati kao sredstvo pritiska na SAD da preispitaju svoje trenutne trgovinske politike i carinske stope. Na ovaj način, EU pokazuje svoju odlučnost da se bori protiv trgovinskih nepravdi i da zaštiti svoje ekonomske interese.
Kako se situacija razvija, biće od ključnog značaja pratiti reakcije američke administracije na ove korake EU. Očekuje se da će Trampova administracija reagovati na bilo kakve nove carine, što može dodatno pogoršati odnose između dve strane. U međuvremenu, preduzeća i industrije u obe regije prate razvoj situacije sa velikom pažnjom, jer bi eventualne carine mogle imati direktan uticaj na njihove operacije i profitabilnost.
Na kraju, trgovinski odnosi između EU i SAD ostaju ključna tema u globalnoj ekonomiji, a nadležni u oba bloka će morati da pronađu način da prevaziđu trenutne nesuglasice kako bi obezbedili stabilnost i prosperitet. Očekivanja su da će naredni meseci biti presudni za budućnost trgovinskih odnosa ovih dva ekonomskih moćnika.
