Brisel – Evropska komisija danas će predstaviti novi klimatski cilj za Evropsku uniju do 2040. godine, koji bi mogao značajno da utiče na politiku smanjenja emisija u zemljama članicama. Ovaj predlog, koji je Rojters dobio na uvid, prvi put omogućava zemljama članicama da koriste kredite za ugljenik iz zemalja u razvoju kako bi ispunile deo svojih ciljeva smanjenja emisija.
Prema nacrtu ovog predloga, Evropska unija planira da postavi obavezni cilj smanjenja neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za 90 procenata do 2040. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Ovaj ambiciozni cilj je deo šire strategije EU da do 2050. godine dostigne neto nulte emisije, što znači da bi emisije ugljenika trebale biti izjednačene sa količinom ugljenika koja se uklanja iz atmosfere.
Ovo je značajan korak u borbi protiv klimatskih promena, s obzirom na to da se očekuje da će globalna temperatura nastaviti da raste ako se ne preduzmu ozbiljne mere. Evropska unija je do sada bila lider u globalnim naporima za smanjenje emisija, ali se suočava s kritikama da su njeni ciljevi nedovoljni u svetlu sve većih klimatskih izazova.
Jedan od ključnih aspekata ovog novog cilja jeste uključivanje kredita za ugljenik iz zemalja u razvoju, što ima za cilj da olakša zemljama članicama da postignu svoje ciljeve smanjenja emisija. Ovaj pristup bi mogao omogućiti bogatijim zemljama da investiraju u projekte očuvanja životne sredine u zemljama u razvoju, čime bi se doprinelo globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena.
Kako se očekuje, ovaj predlog će biti predmet rasprave među državama članicama, koje imaju različite stavove o tome kako treba pristupiti klimatskoj politici. Dok neki smatraju da je korišćenje kredita za ugljenik ključno za postizanje ciljeva, drugi se protive ovom pristupu, smatrajući ga kao izgovor za nepostizanje stvarnih smanjenja emisija.
Pored postavljanja ambicioznih ciljeva, Evropska komisija planira da predstavi i niz mera koje će pomoći državama članicama da ispune ove ciljeve. To uključuje ulaganja u obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti i podršku održivom razvoju.
U svetlu ovih novina, mnogi analitičari smatraju da će Evropska unija morati da se suoči s izazovima koje donosi implementacija ovih ciljeva. Neophodna su značajna ulaganja i strateško planiranje kako bi se osiguralo da tranzicija ka održivim izvorima energije ne ugrozi ekonomsku stabilnost zemalja članica.
Takođe, postoji zabrinutost u vezi sa socijalnim aspektima ove tranzicije. Mnoge zemlje se suočavaju sa ekonomskim izazovima, a prelazak na zelenu ekonomiju može imati uticaj na radna mesta i životni standard građana. U tom smislu, ključno je da se razviju strategije koje će omogućiti pravičnu tranziciju, kako bi se obezbedilo da svi građani imaju koristi od održivog razvoja.
Osim toga, Evropska unija se suočava sa pritiscima iz drugih delova sveta koji se opiru snažnim klimatskim regulativama. Zbog toga je važno da EU ne samo da postavlja ambiciozne ciljeve, već i da demonstrira liderstvo na globalnom nivou kako bi podstakla druge zemlje da se priključe borbi protiv klimatskih promena.
Kako se pripremaju za implementaciju ovog novog cilja, evropski lideri će morati da rade na izgradnji konsenzusa među državama članicama, kako bi se osiguralo da svi učestvuju u postizanju ovih ambicioznih ciljeva. U tom smislu, dijalog i saradnja će biti ključni u narednim mesecima dok se trajno oblikuje klimatska politika EU.
