Brisel – Portparol Evropske unije za spoljne poslove, Anuar el Anuni, izjavio je danas da EU insistira na poštovanju suvereniteta Somalije, nakon što je Izrael zvanično priznao njen otcepljeni region Somalilend kao nezavisnu državu. El Anuni je u pisanoj izjavi naglasio da EU „potvrđuje važnost poštovanja jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Somalije u skladu sa njenim ustavom, Poveljama Afričke unije i Ujedinjenih nacija“. Ova izjava dolazi nakon odluke Izraela da prizna Somalilend, što je izazvalo uzbunu u međunarodnoj zajednici.
El Anuni je dodao da je poštovanje suvereniteta ključno za mir i stabilnost celog regiona Roga Afrike. „EU podstiče smislen dijalog između Somalilenda i savezne vlade Somalije kako bi se rešile dugogodišnje razlike“, izjavio je portparol. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu situaciju u regionu, gde se sukobi i političke tenzije često javljaju.
Somalilend je proglasio nezavisnost od Somalije 1991. godine, nakon brutalnog građanskog rata koji je devastirao zemlju. Iako je uspostavio sopstvenu valutu, zastavu i parlament, region nikada nije dobio priznanje nijedne države članice Ujedinjenih nacija. Njegove istočne teritorije ostaju sporne, što dodatno komplikuje situaciju. Samoproklamovana republika uživa određeni stepen autonomije, ali je suočena s izazovima u pogledu međunarodnog priznanja.
Somalija je odmah reagovala na priznanje Izraela, tražeći od izraelskog režima da povuče svoje priznanje Somalilenda. U zvaničnoj izjavi, somalijska vlada osudila je ovaj potez kao čin „agresije koji nikada neće biti tolerisan“. Ove tenzije ukazuju na duboke podele koje i dalje postoje unutar Somalije, kao i na izazove s kojima se suočava međunarodna zajednica u pokušaju da stabilizuje region.
Izrael je postao prva država koja je formalno priznala samoproglašenu Republiku Somaliland kao nezavisnu državu. Ova odluka dolazi u kontekstu šireg geopolitičkog preuređenja u regionu, gde se različite države bore za uticaj. Priznanje Somalilenda od strane Izraela može se smatrati delom strategije usmerene ka jačanju veza sa afričkim državama, ali i kao način da se izazove tradicionalna podrška koju neke države pružaju centralnoj vladi u Mogadišu.
Ova situacija dodatno komplikuje i već postojeće izazove sa kojima se Somalija suočava, uključujući borbu protiv terorizma, humanitarnu krizu i unutrašnje političke sukobe. Mnogi analitičari smatraju da bi priznanje Somalilenda moglo podstaći slične pokrete u drugim delovima Afrike, gde se etničke i regionalne tenzije često manifestuju kroz težnje za nezavisnošću.
EU, kao ključni akter u međunarodnoj politici, sada se suočava sa izazovom da balansira između podrške suverenitetu Somalije i stvarnosti da je Somalilend, iako neformalno, uspostavio značajan nivo administrativne autonomije. Ova dilema može imati dugoročne posledice po stabilnost regiona i međunarodne odnose.
U međuvremenu, situacija na terenu ostaje kompleksna. Somalilend uživa određeni stepen stabilnosti u poređenju sa ostatkom Somalije, ali i dalje se suočava s izazovima kao što su ekonomska zavisnost od pomoći i unutrašnje podele. Pitanje priznanja i statusa Somalilenda će verovatno ostati u centru pažnje međunarodne zajednice, dok se region bori s izazovima koji prete njegovoj budućnosti.
U zaključku, priznanje Somalilenda od strane Izraela predstavlja značajan korak u kompleksnoj geopolitičkoj igri u kojoj se sučeljavaju interesi različitih aktera. Evropska unija i drugi međunarodni akteri biće pod sve većim pritiskom da reše ovu situaciju na način koji će doprineti stabilnosti i miru u regionu.
