BRISEL – Evropska unija je ponovo ostala bez odobrenja za novi paket sankcija protiv Rusije, nakon što je Slovačka stavila veto na ovu inicijativu. Ovu informaciju su za Rojters potvrdili četvorica diplomata iz EU koji su upoznati sa situacijom. Tokom sastanka ambasadora zemalja članica EU, Slovačka je jasno izrazila svoj stav protiv novog paketa sankcija, što je dovelo do zastoja u procesu odobravanja.
Prema rečima diplomata, Slovačka je insistirala da ne može podržati sankcije sve dok ne dobije dodatne garancije koje se tiču snabdevanja gasom iz Rusije. Naime, Slovačka se boji da bi predloženi plan EU za postepeno ukidanje snabdevanja ruskim gasom mogao negativno uticati na njen energetski sektor. Dvojica diplomata su takođe naglasila da je i Malta iznela prigovor, što dodatno komplikuje situaciju u vezi sa odobrenjem novih mera.
Ovaj predloženi paket sankcija predstavljao bi 18. u nizu mera koje je EU uvela protiv Rusije kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu, koja je počela 2022. godine. Sankcije su do sada uključivale različite ekonomske i trgovinske restrikcije, ali su članice EU svesne da će bilo kakva nova ograničenja morati biti pažljivo razmotrena, s obzirom na to da bi mogla imati ozbiljne posledice po energetske zalihe i ekonomiju zemalja članica.
Slovačka je posebno ranjiva kada je reč o energentima, jer je značajan deo njenog snabdevanja gasom dobijen iz Rusije. U svetlu trenutnih globalnih energetskih kriza, Slovačka je naglasila potrebu za sigurnošću snabdevanja i stabilnošću cena, što dodatno otežava donošenje odluka o sankcijama.
U međuvremenu, diplomatski izvori sugerišu da bi mogla postojati mogućnost da EU razmotri alternativne pristupe ili dodatne kompromise kako bi zadovoljila brige Slovačke i Malte. Međutim, postavlja se pitanje koliko će dugo članice EU moći da odlažu donošenje odluka u vezi sa sankcijama, s obzirom na tekuće tenzije između Rusije i Ukrajine, kao i na pritisak javnosti da se preduzmu odlučnije akcije protiv Moskve.
S obzirom na to da je situacija u Ukrajini i dalje napeta, EU će morati da pronađe ravnotežu između svojih političkih ciljeva i ekonomskih realnosti. Većina članica EU se zalaže za jaču akciju protiv Rusije, ali se suočavaju sa sve većim otporom od strane država koje su više zavisne od ruskih energenata.
Osim toga, diplomatski izvori ukazuju na to da su i druge članice EU možda više oprezne u vezi sa podrškom novim sankcijama, s obzirom na to da bi dodatne mere mogle dodatno uzburkati već nestabilno tržište energenata. Ova situacija će verovatno dovesti do daljih pregovora i konsultacija među članicama EU, kako bi se pronašlo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve strane.
S obzirom na sve ove izazove, budućnost evropske politike prema Rusiji ostaje neizvesna. U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će EU morati da se suoči s kompleksnim pitanjima energetske sigurnosti, ekonomske stabilnosti i političke jedinstvenosti kako bi se suočila s aktuelnim izazovima. Na kraju, pitanje je koliko će članice EU biti spremne da se usaglase oko zajedničkog stava prema Rusiji, posebno u svetlu sve većih pritisaka na domaće ekonomije i politike.
