Sofija – Bugarski premijer Rumen Radev je danas saopštio da će Bugarska u sredu biti stavljena pod proceduru Evropske unije zbog prekomernog deficita, samo nekoliko meseci nakon ulaska zemlje u evrozonu. Ova vest dolazi u trenutku kada se premijer suočava sa optužbama o fiskalnim manipulacijama prethodne vlasti desnog centra, koja je, kako tvrdi Radev, pokušala da obezbedi članstvo Bugarske u evrozoni postavljanjem lažnih ekonomskih podataka.
Radev je na konferenciji za novinare, po povratku iz Brisela, rekao: „Lagali su da bi gurnuli Bugarsku u evro.“ Ove optužbe se odnose na navodnu manipulaciju fiskalnim podacima koja bi omogućila Bugarskoj da postigne ulazak u evrozonu 1. januara 2026. godine. Radev je preuzeo vlast u maju, nakon što je njegova levičarska stranka „Progresivna Bugarska“ osvojila izbore u aprilu, čime je obezbedila prvu jednostranačku većinu u zemlji za poslednje tri decenije.
Bivša ministarka finansija Temenužka Petkova je odbacila Radevljeve optužbe, tvrdeći da je Bugarska ostala unutar ograničenja od tri odsto deficita u 2025. godini zahvaljujući klauzuli EU o fleksibilnosti u pogledu odbrambenih rashoda. Ona je dodala da je svako pogoršanje ekonomske situacije rezultat odluka koje je donela privremena administracija i odloženog planiranja budžeta za ovu godinu.
Prema proceduri EU za prekomerni deficit, zemlje koje ne poštuju fiskalna pravila Unije dužne su da svoj deficit vrate ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u određenom roku. Ove zemlje takođe podliježu strožijem budžetskom nadzoru od strane Evropske komisije. Sa trenutnim predviđanjima, deficit Bugarske bi mogao da dostigne 4,1 odsto BDP-a u 2026. godini, dok se zemlja suočava sa najvišom stopom inflacije u evrozoni, što već dovodi do rasta cena hrane.
Ukoliko se ova procedura potvrdi, Bugarska će postati prva zemlja koja je ušla u evrozonu, a zatim se suočila sa korektivnim fiskalnim merama EU u roku od nekoliko meseci od pristupanja. Ovo je takođe prvi put da se Bugarska suočava sa procedurom zbog prekomernog deficita (EDP) otkako je prethodna procedura završena 2012. godine.
Pokretanje procedure zbog prekomernog deficita dolazi nekoliko dana nakon što je Brisel odblokirao 370 miliona evra iz Fonda za oporavak za Bugarsku. Međutim, dodatna tri milijarde evra ostaju zamrznuta do sprovođenja pravosudnih i antikorupcijskih reformi. Prolećni paket Komisije takođe sadrži ažurirane informacije o drugim zemljama članicama koje su već u postupku, uključujući Francusku, Mađarsku, Italiju i Poljsku.
Radevova vlada se suočava sa izazovima koji dolaze iz ekonomskih pritisaka i političkih tenzija, dok se istovremeno priprema za sprovođenje potrebnih reformi kako bi zadovoljila zahteve Evropske unije. U ovom kontekstu, premijer je naglasio potrebu za transparentnošću i odgovornim upravljanjem javnim finansijama.
Nakon ovih događaja, jasno je da će Bugarska morati da se suoči s ozbiljnim ekonomskim izazovima kako bi stabilizovala svoju ekonomiju i ispunila obaveze prema EU. Ova situacija takođe postavlja pitanje o budućnosti zemlje unutar evrozone i njenoj sposobnosti da se nosi sa fiskalnim pravilima bloka. Premijer Radev će, kako se očekuje, nastaviti da traži podršku od Evropske komisije i drugih zemalja članica u cilju prevazilaženja trenutnih ekonomskih problema.
