Lideri Evropske unije su se na samitu u Briselu dogovorili da odgovore na hitne finansijske potrebe Ukrajine u naredne dve godine. Iako su se saglasili da pruže podršku, nisu izričito odobrili korišćenje zamrznutih sredstava ruskih subjekata za finansiranje velikog zajma Kijevu. Ova pitanja su se pojavila nakon što je Belgija izrazila zabrinutost vezanu za potencijalne rizike.
Evropski savet je potvrdio svoju posvećenost da odgovori na finansijske potrebe Ukrajine za period 2026–2027. godine, uključujući vojne i odbrambene napore. U tekstu koji su usvojili lideri zemalja EU, osim Mađarske, naglašava se važnost podrške Ukrajini, s obzirom na tešku situaciju uzrokovanu agresijom Rusije.
Evropska komisija je zadužena da što pre predstavi opcije za finansijsku podršku, zasnovane na proceni potreba Ukrajine. U ovom kontekstu, istaknuto je da ruska sredstva treba da ostanu zamrznuta sve dok Rusija ne okonča svoj agresorski rat i ne nadoknadi štetu koju je izazvala.
Iako je predloženo korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje „reparacionog zajma“ u vrednosti od 140 milijardi evra, tekst nije izričito podržao ovu opciju. Ovaj predlog je ranije bio podržan od strane mnogih članica EU, ali su u najnovijem nacrtu izostavljene formulacije koje su se odnosile na moguću postepenu upotrebu tih sredstava.
Belgijski premijer Bart De Vever, čija zemlja drži zamrznuta sredstva, izneo je tri ključna zahteva pre nego što se krene u realizaciju ovog plana. On je istakao da je važno da se obezbede zaštite i da ne bude rizika koji bi Belgija mogla snositi sama. De Vever je rekao: „Ako se zahtevi ispune, možemo da nastavimo. Ako ne, učiniću sve što je u mojoj moći da zaustavim ovu odluku.“
On je takođe pozvao članice EU da podele troškove bilo kakvih pravnih akcija koje bi Rusija mogla pokrenuti, kao i da doprinosi finansijski ukoliko bi sredstva trebalo da budu vraćena. Ova izjava odražava zabrinutost u vezi sa pravnim i finansijskim rizicima koji bi mogli nastati usled korišćenja zamrznutih sredstava.
De Vever je naglasio potrebu za transparentnošću u vezi sa rizikom i pravnom osnovom za ovu odluku, što ukazuje na složenu prirodu pregovora unutar EU. Mnogi diplomate su očekivali da će lideri pozvati Komisiju da predstavi zvaničan pravni predlog, ali su umesto toga dobili uglavnom opšte obaveze bez konkretnih rešenja.
Osim toga, postoje i dodatne pretenzije da zamrznuta ruska sredstva koja se drže u drugim zemljama treba uključiti u ovaj plan. Ova situacija stvara dodatne tenzije između članica EU, s obzirom na različite pristupe i stavove prema Rusiji i njenim sredstvima.
Lideri EU su svjesni da je podrška Ukrajini ključna, ali se suočavaju s izazovima u vezi s pravnim i finansijskim aspektima. Očekuje se da će se ovi pregovori nastaviti dok se ne postigne konsenzus o najboljem načinu za pružanje pomoći Ukrajini, koja se suočava s ozbiljnim izazovima usled rata.
U svakom slučaju, situacija u Ukrajini ostaje prioritet za Evropsku uniju, a lideri se nadaju da će pronaći način da pruže potrebnu podršku bez dodatnog izlaganja rizicima ili pravnim komplikacijama.
