Grčka, Kipar, Španija i Italija će imati pravo na pomoć u suočavanju sa migracionim pritiscima u okviru novog mehanizma Evropske unije (EU) koji stupa na snagu sredinom 2026. godine. Ovu informaciju je danas saopštila Evropska komisija (EK). Očekuje se da će ovaj mehanizam doneti značajnu podršku zemljama koje se suočavaju sa povećanim brojem migranata i izazovima u upravljanju granicama.
U saopštenju se navodi da su ilegalni prelasci granice EU smanjeni za 35% u periodu između jula 2024. i juna 2025. godine. Međutim, i dalje postoje problemi u vezi sa ilegalnim migracijama, što pokazuje da je situacija i dalje kompleksna. Rojters je prenio da su Grčka i Kipar posebno pogođeni migracionim pritiscima zbog nesrazmernog nivoa dolazaka tokom prošle godine, dok su Španija i Italija takođe suočene sa povećanim brojem migranata, naročito nakon akcija potrage i spasavanja na moru.
Evropska komisija je istakla da će nekoliko zemalja, uključujući Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Estoniju, Francusku, Finsku, Nemačku, Irsku, Letoniju, Litvaniju, Holandiju i Poljsku, biti u opasnosti od migracionog pritiska i da će te zemlje dobiti prioritetan pristup mehanizmima Unije za podršku u vezi sa migracijama. Ova odluka naglašava potrebu za kolektivnim delovanjem zemalja članica EU kako bi se adekvatno odgovorilo na izazove koje donosi migracija.
Jedan od ključnih aspekata ovog mehanizma je i bezbednost granica. Evropska komisija je najavila pokretanje tendera u vrednosti od 250 miliona evra za podršku kupovini dronova, koji će pomoći zemljama koje se suočavaju sa hibridnim pretnjama i upadima dronova. Ova inicijativa je deo šireg plana za jačanje granica EU i poboljšanje bezbednosnih mera.
U okviru migracionih reformi EU, šest zemalja članica, uglavnom iz istočnog krila, moći će da traže potpuni ili delimični odbitak od svojih doprinosa „fondu solidarnosti“. Ovaj zahtev će biti opravdan „kumulativnim pritiscima u poslednjih pet godina“. Ova odluka daje mogućnost državama koje su najviše pogođene migracionim pritiscima da zatraže finansijsku pomoć i olakšanje, čime se nastoji povećati solidarnost unutar Unije.
S obzirom na složenost situacije, države članice EU će morati da odluče na koji način će učestvovati u novom mehanizmu, poznatom kao „fond solidarnosti“. Opcije uključuju mogućnost da same ponude prijem više migranata, obezbede više novca za četiri mediteranske zemlje ili preduzmu druge mere koje će doprineti rešenju migracionih izazova.
Očekuje se da će ovaj mehanizam doneti značajne promene u načinu na koji EU pristupa migracijama i azilu, kao i u tome kako se zemlje članice međusobno podržavaju. S obzirom na to da se migracije nastavljaju predstavljati izazov za evropske vlade, ovaj novi okvir može biti ključan za postizanje održivih rešenja i jačanje saradnje među državama članicama.
Na kraju, treba napomenuti da su migracije i dalje složena tema koja zahteva pažljiv pristup i zajedničke napore svih zemalja članica EU. Ovaj novi mehanizam može predstavljati korak ka boljem upravljanju migracionim pritiscima, ali i obavezuje države članice da se angažuju i preuzmu odgovornost za zajedničke izazove.
