Brisel – Evropska unija planira da formira zalihe ključnih minerala kao meru predostrožnosti zbog mogućih poremećaja u snabdevanju izazvanih geopolitičkim tenzijama, prenosi Fajnenšel Tajms, pozivajući se na nacrt dokumenta Evropske komisije. Ova strategija dolazi kao odgovor na sve složenije i pogoršane uslove rizika s kojima se EU suočava, uključujući rastuće geopolitičke tenzije, klimatske promene, degradaciju životne sredine, kao i pretnje iz hibridnog i sajber prostora.
Prema nacrtu dokumenta, EU se suočava sa izazovima koji uključuju konflikte i sve veću nesigurnost u globalnom snabdevanju, što može imati ozbiljne posledice po ekonomije članica. Ova situacija dodatno se pogoršava porastom sajber pretnji, koje dolaze ne samo od kriminalaca već i od država koje sponzorišu takve aktivnosti. Sve ovo ukazuje na potrebu za jačanjem otpornosti EU i smanjenjem zavisnosti od spoljnih izvora ključnih minerala.
U dokumentu se naglašava da su minerali, kao što su litijum, kobalt i grafit, od suštinskog značaja za proizvodnju baterija, elektronskih uređaja i obnovljivih izvora energije. S obzirom na globalnu potražnju za ovim resursima, EU želi da obezbedi stabilne i pouzdane zalihe, kako bi se pripremila za moguće poremećaje u snabdevanju.
Takođe, EU se suočava sa izazovima koje donosi i klimatska politika, jer prelazak na zelenu ekonomiju zahteva sve više ovih minerala. Naime, prelazak na električna vozila i obnovljive izvore energije zahteva značajne količine litijuma i drugih metala. U tom kontekstu, EU planira da preispita svoje strategije nabavke i korišćenja ovih resursa, kako bi smanjila zavisnost od zemalja koje trenutno dominiraju na tržištu minerala.
Osim toga, dokument naglašava da je potrebno i unaprediti procese reciklaže i ponovne upotrebe minerala, kako bi se smanjila potreba za novim sirovinama. Ova strategija ne samo da bi doprinela očuvanju životne sredine, već bi i stvorila nove ekonomske prilike unutar EU.
Povećanje zaliha minerala takođe bi moglo da pomogne EU u smanjenju zavisnosti od zemalja koje su u geopolitičkom riziku, kao što su neke afričke države ili zemlje Latinske Amerike, koje su bogate ovim resursima. Uzimajući u obzir trenutne tenzije u svetu, kao što su konflikti u Ukrajini i povećane napetosti između SAD-a i Kine, EU smatra da je nužno diversifikovati izvore snabdevanja i osigurati strukturne promene u pristupu ovim ključnim resursima.
U svetlu ovih izazova, Evropska komisija planira da pokrene dijalog sa članicama EU, kao i sa partnerima iz drugih zemalja, kako bi se stvorili održivi lanci snabdevanja i smanjili rizici. Ova strategija takođe uključuje istraživanje novih tehnologija i inovacija koje bi mogle poboljšati efikasnost u korišćenju minerala i smanjiti ekološke posledice njihove eksploatacije.
Na kraju, EU se nada da će ovakvim merama doprineti većoj stabilnosti i otpornosti svojih ekonomija, kao i očuvanju životne sredine. U trenutnom globalnom kontekstu, sa sve većim izazovima i rizicima, strateški pristup u upravljanju resursima postaje ključno pitanje za budućnost evropskog kontinenta. Očekuje se da će sledeći koraci uključiti detaljnije analize i procene trenutnog stanja snabdevanja mineralima, kao i formulaciju konkretnih politika i inicijativa koje će omogućiti EU da se suoči sa ovim izazovima na održiv način.
