Evropska komisija planira da u utorak predstavi zakonski predlog o zabrani uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine. Ova mera ima za cilj da postepeno okonča energetske veze EU sa Rusijom, a dokument o ovoj zabrani je procurio u javnost putem agencije Rojters.
Prema predloženom okviru, zabrana bi stupila na snagu 1. januara 2026. godine, uz određene izuzetke za kratkoročne ugovore koji su potpisani pre 17. juna 2025. godine. Ovi ugovori bi mogli da važe još godinu dana, do 17. juna 2026. godine. Dugoročni ugovori bi, međutim, morali da budu ukinuti najkasnije do 1. januara 2028. godine.
Jedna od ključnih tačaka ovog predloga je da će Komisija koristiti pravnu osnovu koja ne zahteva jednoglasnost svih članica, što bi omogućilo da se izbegne blokiranje zemalja kao što su Mađarska i Slovačka, koje i dalje uvoze ruski gas i protive se zabrani. Komesar EU za energetiku, Den Jorgensen, izjavio je da će predložene mere biti dovoljno pravno jake da kompanije mogu da se pozovu na klauzulu o „višoj sili“ kako bi raskinule svoje ugovore o ruskom gasu.
Osim zabrane uvoza, plan predviđa i zabranu pružanja usluga ruskim kupcima na evropskim terminalima za tečni prirodni gas (LNG). Takođe, uvoznici će biti obavezni da dostavljaju informacije o svojim ugovorima nacionalnim i evropskim vlastima, čime će se povećati transparentnost i kontrola u vezi sa uvozom ruskog gasa.
Trenutno, oko 19% gasa u EU dolazi iz Rusije, što je drastično smanjenje u poređenju sa pre 2022. godinom kada je taj udeo iznosio oko 45%. To ukazuje na značajne promene u energetskim politikama zemalja članica EU, koje se trude da smanje zavisnost od ruskih energetskih resursa.
Među zemljama koje i dalje uvoze ruski tečni gas su Belgija, Francuska, Holandija i Španija. Ove zemlje su se našle pod pritiskom da preispitaju svoje energetske strategije i pronađu alternativne izvore gasa kako bi se prilagodile novim pravilima i standardima.
Francuski ministar industrije, Mark Ferači, izjavio je da Pariz „u principu“ podržava zabranu uvoza ruskog gasa, ali je naglasio važnost obezbeđivanja pravne i ekonomske sigurnosti za evropska preduzeća. To naglašava izazove s kojima se EU suočava u prelaznom periodu dok se prilagođava novim okolnostima i traži održive alternative za snabdevanje energijom.
Ova inicijativa dolazi u kontekstu sve većih napetosti između EU i Rusije usled sukoba u Ukrajini, što je dodatno pojačalo potrebu za diversifikacijom izvora energije. Evropska unija nastoji da postane manje zavisna od ruskih energenata i da se usmeri ka obnovljivim izvorima energije kako bi obezbedila energetski suverenitet i sigurnost.
U svetlu ovih novih pravila, očekuje se da će se zemlje članice EU suočiti s izazovima u prilagođavanju svojih energetskih politika, ali i s potrebom za jačanjem saradnje u traženju alternativnih izvora gasa. Ovaj potez takođe može imati dugoročne posledice na globalno energetsko tržište i geopolitičke odnose, s obzirom na to da će se smanjenje ruskog gasa na tržištu verovatno odraziti na cene i dostupnost energenata širom Evrope.
