Evropska unija planira da predloži mere koje bi do kraja 2027. godine u potpunosti zabranile uvoz ruskog gasa. Ovu informaciju prenosi Bloomberg, pozivajući se na nacrt predloga koji će Evropska komisija predstaviti u Strazburu.
Prema planovima Evropske komisije, prvi korak bi trebao da bude preduzet u junu, kada bi trebalo da bude zabranjeno sklapanje novih ugovora o uvozu ruskog gasa, kao i postojeći spot aranžmani. Ove mere, procenjuje se, obuhvataju oko trećine trenutnog uvoza gasa iz Rusije, a stupile bi na snagu najkasnije do kraja 2025. godine.
Zabrana se ne bi odnosila samo na nove aranžmane, već i na postojeće dugoročne ugovore. Ovi ugovori su pravno komplikovani za raskid, jer obavezuju kupce na plaćanje gasa čak i kada ga ne preuzimaju, što dodatno komplikuje situaciju. Krajnji rok za potpunu zabranu uvoza ruskog gasa je kraj 2027. godine, a ovaj cilj je uslovljen sposobnošću EU da obezbedi alternativne izvore tečnog prirodnog gasa (LNG), pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država, Katara, Kanade i Afrike.
U kontekstu ovih promena, pregovori sa administracijom Donalda Trampa o većim isporukama američkog tečnog prirodnog gasa postali su deo šireg trgovinskog paketa. Udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu ovog energenta u Evropsku uniju opao je sa više od 40 odsto pre rata u Ukrajini na oko 19 odsto tokom prošle godine. Ipak, potpuna obustava uvoza iz Rusije ostaje izazovna.
Osim toga, postoji poseban izazov u vidu rasta isporuka tečnog prirodnog gasa iz Rusije, koje su, nakon što je kompanija Gasprom drastično smanjila dotok kroz gasovode, dostigle rekordne nivoe. To dodatno otežava planove EU da potpuno prekine uvoz ruskog gasa.
EU se suočava sa kritičnim izazovima u pogledu energetske bezbednosti i diverzifikacije svojih izvora energije. Dok se nastoje smanjiti zavisnosti od ruskog gasa, potrebno je obezbediti stabilne i pouzdane alternative. Ovo uključuje jačanje odnosa sa zemljama koje su proizvođači LNG-a, kao i unapređenje infrastrukture za prijem i distribuciju tečnog prirodnog gasa unutar EU.
Ove promene dolaze u vreme kada EU nastoji da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, koja je postala sve očiglednija usled geopolitičkih tenzija i sukoba u Ukrajini. S obzirom na to da je energija ključni faktor u evropskoj ekonomiji, ovo pitanje postaje sve urgentnije.
Krajnji cilj EU je da do 2027. godine postigne energetsku nezavisnost od Rusije, što bi značajno promenilo geopolitičku mapu Evrope. U tom smislu, saradnja sa alternativnim dobavljačima i razvoj obnovljivih izvora energije postaju prioriteti.
Uprkos svim planovima i strategijama, izazovi ostaju. Postoji zabrinutost da bi brza tranzicija mogla uticati na stabilnost snabdevanja energijom tokom prelaznog perioda. Stručnjaci upozoravaju da je potrebno pažljivo planirati svaki korak kako bi se izbegle moguće krize u snabdevanju.
Na kraju, EU se nalazi na raskrsnici gde su potrebni hitni odgovori na energetske izazove, ali i dugoročne strategije za osiguranje energetske budućnosti. Kako se bliži rok za potpunu zabranu uvoza ruskog gasa, postavlja se pitanje kako će EU uspeti da se adaptira i pronađe nove puteve za snabdevanje energijom u dinamičnom i promenljivom globalnom okruženju.
