Usvajanje novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija (AI), kontrola kvaliteta hrane i organska proizvodnja vina, bili su u fokusu na paviljonu EU tokom drugog dana 92. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Ovaj događaj je okupio stručnjake i poljoprivrednike koji su razmenjivali iskustva i znanja o napretku u poljoprivredi.
Panel o tehnološkom napretku u poljoprivredi je bio centralna tačka, gde su se diskutovali ključni izazovi i primena novih rešenja. Momir Alvirović iz kompanije Agrodron, koji je pionir u korišćenju bespilotnih letelica u poljoprivredi u Srbiji, istakao je da je usvajanje novih tehnologija prirodan proces koji se dešava između generacija. On je naglasio da današnji poljoprivrednici imaju pristup moćnim alatima koji im omogućavaju da poboljšaju svoju produktivnost i ekonomičnost. Digitalne tehnologije, uključujući robotiku i bespilotne sisteme, omogućavaju bržu i precizniju primenu, što rezultira većim prinosima uz manje troškove.
Srđan Tadić iz kompanije Atfield, koja se bavi analizom klimatskih uslova i zemljišta uz pomoć senzora i veštačke inteligencije, naglasio je nedostatke tradicionalnih pristupa u poljoprivredi. On je istakao da su kalendarsko vođenje agrotehničkih mera i slične metode često neefikasne. Tadić je podelio rezultate trogodišnje analize koja je pokazala smanjenje hemijskog tretmana do 30%, što može značajno uticati na očuvanje životne sredine i povećanje prinosa.
Milan Banić iz kompanije Agar – Coming dodao je da poljoprivrednici ne traže samo rešenja, već konkretne rezultate kako bi prihvatili nove tehnologije. On je naglasio važnost demonstracija i istraživačkih projekata koji pokazuju efikasnost novih metoda. Prema njegovim rečima, globalni podaci pokazuju da se čak do 25% operativnih troškova može smanjiti kroz primenu savremenih tehnologija, što čini poljoprivrednike konkurentnijim.
Direktor Instituta BioSens, Vladimir Crnojević, ukazao je na sporost obrazovnog sistema u usvajanju novih tehnologija. On smatra da će online sadržaji postati ključni izvor informacija za obrazovanje u poljoprivredi, jer fakulteti ne mogu brzo da reaguju na promene na globalnom nivou.
Osim tehnologije, razgovaralo se i o kontroli kvaliteta i bezbednosti hrane. Profesor Bojan Blagojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naglasio je značaj hladnog lanca u čuvanju hrane životinjskog porekla. On je upozorio na opasnosti unakrsne kontaminacije i važnost adekvatnog termičkog tretmana, posebno kod mesa, koje treba da se drži na 72 stepena najmanje dva do tri minuta.
Na sajmu je predstavljena i EU kuhinja koja je ponudila jestive snek insekte, što je izazvalo interesovanje posetilaca. Ovu inovaciju pripremio je Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Najmlađi posetioci su imali priliku da postanu Eko-detektivi i nauče o važnosti zaštite životne sredine, dok su stariji uživali u degustaciji vina iz organske proizvodnje vinarije Kovačević, uz podršku Evropske unije.
Ovaj događaj je pružio platformu za razmenu znanja i iskustava među poljoprivrednicima, naučnicima i stručnjacima iz industrije, naglašavajući važnost inovacija i edukacije u savremenoj poljoprivredi. Usvajanje novih tehnologija i pristupa je ključno za održivost i konkurentnost u ovom sektoru, a saradnja između različitih aktera može doneti značajne koristi za celokupnu zajednicu.
