Kvalifikovana većina država članica Evropske unije (EU) danas je odobrila potpisivanje trgovinskog sporazuma sa zemljama Merkosura, što je značajan korak u jačanju trgovinskih odnosa između ovih regiona. Ovu informaciju su potvrdila četiri neimenovana diplomatska izvora, a sporazum obuhvata zemlje kao što su Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.
Pored odobrenja sporazuma, ambasadori EU su takođe odobrili dodatne zaštitne mere za tržište poljoprivrednih proizvoda, koje će biti primenjene u slučaju naglog porasta uvoza iz Merkosura. Ove mere su odgovor na zabrinutosti koje su izrazile neke države članice u vezi s mogućim uticajem jeftinijih proizvoda na domaće tržište.
Protiv sporazuma su se izjasnile Francuska, Poljska, Austrija, Irska i Mađarska, dok je Belgija bila suzdržana. Italija, koja je imala ključnu ulogu u postizanju potrebne kvalifikovane većine, na kraju je podržala potpisivanje sporazuma, što je omogućilo njegovo usvajanje.
Za usvajanje sporazuma bilo je potrebno da se dobije kvalifikovana većina od najmanje 15 od 27 država članica EU, što čini 65% ukupnog stanovništva Unije. Ovaj proces je bio težak, s obzirom na različite interese među članicama, posebno u sektoru poljoprivrede.
Nakon odobrenja, usledilo je glasanje putem pisanog postupka, koje je započeto i očekuje se da će biti završeno danas oko 17 časova. Tokom ovog postupka, države članice su imale priliku da glasaju pismeno, što je omogućilo fleksibilniji pristup, s obzirom na trenutne okolnosti i zabrinutosti.
Ukoliko bude doneta konačna odluka o odobravanju sporazuma, Evropska komisija će imati mogućnost da potpiše sporazum sledeće nedelje u Paragvaju. Ovaj korak bi mogao da označi novu eru u trgovinskim odnosima između EU i zemalja Merkosura, s obzirom na to da je sporazum planiran već nekoliko godina.
Merkosur, politička i ekonomska organizacija koja obuhvata Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuelu, ima za cilj promociju slobodne trgovine i slobodnog protoka dobara, ljudi i kapitala među zemljama članicama. Ovaj sporazum je ključan za jačanje ekonomskih veza i otvaranje novih tržišta za evropske kompanije, ali i za potrošače u Uniji.
Međutim, glavni razlog zbog kojeg je potpisivanje sporazuma odlagano su zabrinutosti poljoprivrednika u EU, koji strahuju od mogućeg priliva jeftinih proizvoda iz Merkosura, kao što su govedina i šećer. Takođe, postoji bojazan od pritiska na snižavanje standarda proizvodnje, što bi moglo imati dugoročne posledice po kvalitet i sigurnost hrane na evropskom tržištu.
Poljoprivredni sektor u EU je veoma važan i predstavlja značajan deo ekonomije, stoga su zabrinutosti farmera u vezi s ovim sporazumom bile razumljive. Mnogi su se plašili da bi otvorena trgovina mogla dovesti do povećane konkurencije, što bi moglo ugroziti domaće proizvođače.
Uprkos ovim izazovima, podrška sporazumu od strane Italije i drugih članica EU ukazuje na rastući interes za jačanje trgovinskih odnosa s Merkosurom. Očekuje se da će sporazum doneti brojne ekonomske koristi, kako za EU, tako i za zemlje Merkosura, omogućavajući veći pristup tržištima i potrošačima.
Kako se situacija razvija, biće interesantno pratiti kako će se ovaj sporazum implementirati i koje će konkretne posledice imati po poljoprivrednike i potrošače u Evropi. U svakom slučaju, ovaj korak predstavlja značajan pomak u pravcu globalizacije trgovinskih odnosa i predstavlja važan korak ka jačanju ekonomske saradnje između različitih regija.
