Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je danas da će Evropska unija nastaviti da radi na zaštiti od hibridnih pretnji i najavila novi paket sankcija protiv Rusije. Kalas je istakla da EU ne može prihvatiti hibridne pretnje kao novu normalu, govoreći novinarima u Berlinu nakon sastanka sa ministrima odbrane Nemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije i Poljske.
Kalas je naglasila da plan vojne mobilnosti Evropske komisije uključuje deljenje transportnih resursa zemalja članica i predloge za ubrzanje procedura odobravanja. „Primirje je prioritet, ali Rusija nije spremna za njega. Moramo jasno staviti do znanja Rusiji da vreme nije na njenoj strani. Nastavićemo da vršimo pritisak i radimo na dvadesetom paketu sankcija. Ratove gubi onaj ko prvi ostane bez novca ili vojnika. Zato se na Rusiju mora nastaviti pritisak sankcijama“, navela je Kalas.
Pohvalila je najnovije kaznene mere koje je administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela protiv ruskih naftnih kompanija. „Sankcije bolje funkcionišu kada ih dopunjuje podrška međunarodnih partnera“, rekla je.
Prethodni, 19. paket antiruskih sankcija stupio je na snagu u oktobru i usmeren je posebno na dalje smanjenje ruskih prihoda od prodaje gasa i nafte. U tom cilju, potpuna zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) iz Rusije primenjivaće se već 2027. godine, godinu dana ranije nego što je prvobitno planirano.
Pored toga, primenjuju se dalje kaznene mere u finansijskom sektoru i trgovini, kao i ograničenja kretanja ruskih diplomata unutar EU. Ove akcije se smatraju ključnim korakom u jačanju evropske bezbednosti i stabilnosti u svetlu sve većeg broja hibridnih pretnji koje dolaze iz Rusije.
Kalasova je takođe naglasila potrebu za zajedničkim radom evropskih zemalja u borbi protiv ovih pretnji. „Moramo biti jedinstveni i koordinisani u našim naporima. Samo tako možemo osigurati bezbednost naših građana i očuvati vrednosti demokratije“, dodala je ona.
Ministri odbrane zemalja članica EU su se složili da je potrebno nastaviti sa jačanjem odbrambenih kapaciteta EU i unaprediti saradnju u oblasti vojne mobilnosti. U tom kontekstu, razgovarano je o mogućnostima za zajedničke vojne vežbe i obuke koje bi dodatno osnažile evropske snage.
S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, Kalas je naglasila da je važno održati pritisak na Rusiju kako bi se postigao mir. „Sve dok Rusija ne pokaže spremnost za dijalog i primirje, ne možemo odustati od naših sankcija. Naša snaga je u jedinstvu“, rekla je Kalas.
Evropska unija se suočava sa brojnim izazovima u vezi sa bezbednošću, uključujući pretnje od terorizma, cyber napade i hibridne ratove. U tom smislu, EU nastoji da poboljša svoje kapacitete za prevenciju i odgovor na ovakve pretnje kroz različite inicijative i saradnju sa međunarodnim partnerima.
Kako bi se dodatno pojačala zaštita od hibridnih pretnji, EU planira da poveća ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija koje će pomoći u prepoznavanju i neutralizaciji ovih pretnji. Očekuje se da će naredni sastanci ministara odbrane EU doneti konkretne planove i mere koje će omogućiti brži odgovor na sve vrste pretnji.
U svetlu ovih dešavanja, EU se suočava sa sve većim pritiscima da učvrsti svoju poziciju na globalnoj sceni, posebno u odnosu na Rusiju i njene aktivnosti koje destabilizuju region. Kaja Kalas i drugi evropski lideri jasno su stavili do znanja da će raditi na jačanju evropske bezbednosti i da neće dozvoliti da hibridne pretnje postanu nova norma.
