Evropska unija (EU) se suočava sa potrebom za reformom svojih pravila proširenja kako bi omogućila prijem novih članica, izjavila je Evropska komesarka za proširenje Marta Kos na skupu pod nazivom „Konkurentna Evropa“ koji je organizovao portal Politiko. Kos je naglasila da je izvršno telo EU već predstavilo tri opcije državama članicama, ali je naglasila da bez njihove saglasnosti nije moguće nastaviti proces proširenja.
Prema njenim rečima, opcije koje su razmatrane uključuju zadržavanje postojećeg sistema, reformu koja bi ubrzala proces pristupa za zemlje kandidate, kao i model „obrnutog proširenja“. Ovaj poslednji predlog, koji su inicirali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim, omogućio bi zemljama kandidatima pristup EU pre nego što završe ključne reforme.
Kos je ukazala da su članice EU odbacile treću opciju, smatrajući je „revolucionarnom“, ali je istakla da zadržavanje statusa kvo nije prihvatljivo. U tom kontekstu, trenutne rasprave se fokusiraju na pravac reformi i načine za ubrzanje procesa integracije kroz postepeni pristup.
Kada je reč o specifičnim zemljama, Kos je izjavila da je cilj Ukrajine da postane članica EU do 1. januara 2027. godine „nemoguć“, dok bi Island mogao predstavljati „poseban slučaj“. Island bi mogao brzo napredovati ukoliko građani odluče na referendumu da obnove pregovore o članstvu, s obzirom na to da je već visoko integrisan kroz Evropski ekonomski prostor i Šengen, kao i zbog visokog nivoa demokratskih standarda i usklađenosti sa evropskim vrednostima.
Model „obrnutog proširenja“ zamišljen je kao strategija koja bi omogućila Ukrajini i drugim zemljama raniji pristup jedinstvenom tržištu i investicionim fondovima EU. Međutim, diplomatski izvori briselskog portala upozoravaju da većina država članica smatra ovaj predlog neizvodljivim, ukazujući na složene pravne procedure i strahovanje da bi nove članice mogle nazadovati u demokratskim standardima i tako blokirati odluke EU.
U svetlu ovih izazova, države članice sada pripremaju sopstvene predloge koji bi mogli omogućiti kandidatima da ranije koriste benefite integracije u EU tržište i pristup investicionim programima. Zvaničnici EU su poručili da, ukoliko članice ne podržavaju model „obrnuto proširenje“, treba da ponude alternativna rešenja koja će omogućiti brži i efikasniji proces proširenja.
Ova situacija ukazuje na sve veće napetosti unutar EU kada je reč o proširenju, kao i na potrebu za novim pristupima kako bi se odgovorilo na izazove modernog vremena. Mnogi analitičari smatraju da je hitno potrebna reforma postojećih mehanizama kako bi se osiguralo da EU ostane relevantna i da nastavi sa proširenjem, koje je ključni deo njenog identiteta i politike.
U tom smislu, razgovori o reformama i novim modelima proširenja biće od vitalnog značaja za budućnost EU. Sa sve većim geopolitičkim izazovima, kao što su rat u Ukrajini i rastući uticaj drugih globalnih sila, EU će morati da pronađe načine za efikasniji prijem novih članica i jačanje unutrašnjeg jedinstva kako bi se suočila sa izazovima i iskoristila prilike koje donosi budućnost.
