Rad na operacionalizaciji klauzule Evropske unije o uzajamnoj odbrani postaje sve važniji, s obzirom na trenutne geopolitičke tenzije. General Šon Klensi, predsednik Vojnog komiteta EU, izjavio je da su njegove službe spremne da pomognu u redefinisanju pojma evropske uzajamne odbrane. Klauzula o uzajamnoj odbrani, poznata kao Član 42.7 Ugovora, nudi okvir za delovanje u slučaju oružanog napada na članicu EU.
U svom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pozvala EU da postane nezavisna u svojoj odbrani. Istakla je da je došlo vreme da blok „oživi“ svoju klauzulu o uzajamnoj odbrani, naglašavajući da obaveza izložena u ovoj klauzuli ima težinu samo ako se temelji na poverenju i sposobnosti.
Ova izjava dolazi usred revizije evropske odbrane, pokrenute invazijom Rusije na Ukrajinu, uz upozorenja da bi Moskva mogla napasti još jednu evropsku zemlju do kraja decenije. Iako evropski lideri ističu posvećenost SAD evropskoj bezbednosti, postoji zabrinutost oko dugoročne podrške koju Vašington pruža NATO-u i njegovoj klauzuli o kolektivnoj odbrani iz Člana 5.
Član 5 NATO-a i Član 42.7 EU su aktivirani samo jednom: Član 5 od strane SAD nakon napada 11. septembra i Član 42.7 od strane Francuske nakon terorističkih napada u Parizu 2015. godine. Klauzula EU predviđa da, ako je neka članica EU žrtva oružane agresije, ostale članice imaju obavezu da joj pomognu svim dostupnim sredstvima.
General Klensi je pojasnio da su uloge NATO-a i EU različite. Dok je NATO prvenstveno vojna alijansa, EU ima širi okvir, koji uključuje i druge aspekte, kao što su hibridni ratovi i različite krize. On je naglasio potrebu da EU razvije sposobnosti koje su „ispod Člana 5“, kako bi se adekvatno odgovorilo na pretnje koje ne dosežu nivo oružanog sukoba.
EU nastoji da poveća svoju odbrambenu spremnost do 2030. godine kroz program zajedničke nabavke odbrambene opreme. Državama članicama ponuđen je zajam od 150 milijardi evra kako bi se zajednički nabavljali kapaciteti u devet prioritetnih oblasti, uključujući municiju, dronove i protivvazdušnu odbranu.
General Klensi je istakao da se rad na ovim kapacitetima već odvija, ali je priznao da neki sektori napreduju brže od drugih. Uočeno je da su lekcije sa bojnog polja u Ukrajini ubrzale razvoj, posebno kada je reč o dronovima i svemirskim sredstvima.
Sledeća prekretnica u ovom procesu biće formalni izveštaj o spremnosti, koji se očekuje na jesen. Ovaj izveštaj će pružiti političkim liderima, uključujući predsednicu Komisije, jasniju sliku o tome gde nedostaci i dalje postoje i koliko brzo se mogu otkloniti.
Kada je reč o pitanju da li će EU biti spremna da se sama brani do kraja decenije, general Klensi je zauzeo oprezan ton, naglašavajući da se taj cilj mora posmatrati kao deo dugoročnog pomaka. On je skrenuo pažnju na to da svet nije isti kao pre četiri godine, s obzirom na sukobe koji kombinuju konvencionalno ratovanje i disruptivne tehnologije.
Prema njegovim rečima, spremnost u Evropi mora značiti pripremu za različite scenarije, od mira do mogućeg državnog sukoba. General Klensi je zaključio da je 2030. godina cilj koji se nastoji postići, ali da će se napori na održavanju odbrane morati nastaviti i nakon tog datuma. Evropa, kako je naglasio, neće moći da se „opusti“ i smanji nivo odbrane nakon postizanja tog cilja, već će morati da održi trenutne napore.
