Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da su lideri EU na sastanku Evropskog saveta doneli odluku o mandatu za potpisivanje trgovinskog sporazuma sa južnoameričkim blokom Merkosur. Ova izjava usledila je na kongresu liberalne političke grupacije ALDE u Briselu, gde je Kalas naglasila da je sporazum jedan od ključnih koraka za jačanje trgovinskih odnosa između EU i zemalja Merkosura, koje uključuju Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.
Nemački kancelar, Fridrih Merc, potvrdio je ovu odluku nakon sastanka, naglasivši da su svi lideri 27 država članica EU dali svojim ambasadorima zadatak da potpišu sporazum. „Svi su se saglasili da stalni predstavnici mogu da potpišu. U tom smislu, to je jasan mandat“, rekao je Merc, dodajući da Evropski parlament treba da ratifikuje sporazum pre njegovog potpisivanja, koje je planirano za 19. decembar.
Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron ponudio je drugačije tumačenje situacije, ističući da pregovori o sporazumu još uvek traju i da je potrebno pristupiti opreznije, posebno s obzirom na protivljenje francuskih poljoprivrednika. Makronova pozicija predstavlja izazov za brže usvajanje sporazuma, čemu se zalaže neki drugi lideri, uključujući nemačkog kancelara.
Briselski portal Euraktiv primetio je da se izjava Kaje Kalas razlikuje od stavova drugih evropskih zvaničnika, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu. Košta je umanjio značaj dogovora postignutog na političkom nivou tokom samita, naglašavajući da se lideri nisu formalno dogovorili o potpisivanju sporazuma. „Nismo o tome raspravljali, niti smo doneli odluku“, rekao je Košta na konferenciji za novinare, dodajući da je od lidera zatražio da njihovi ambasadori reše neka tehnička pitanja u vezi sa prevodom dokumenta.
Ova situacija ukazuje na razlike u pristupu između različitih članica EU, pri čemu se austrijski kancelar Kristijan Štoker izjasnio da bi, ukoliko bi sada došlo do glasanja, morao da bude protiv, pozivajući se na odluku austrijskog parlamenta. Ovakve razlike u stavovima među članicama EU dodatno komplikuju proces donošenja odluka i postizanja zajedničkog stava o važnim trgovinskim sporazumima.
Trgovinski sporazum između EU i Merkosura predstavlja ključni element strategije EU za jačanje ekonomskih veza s Latinskom Amerikom. Očekuje se da će sporazum doneti brojne ekonomske koristi, uključujući smanjenje tarifa i olakšanje trgovinskih barijera, što bi trebalo da podstakne trgovinsku razmenu i investicije između ovih regiona. Ipak, otpor unutar EU, posebno od strane zemalja koje se suočavaju s domaćim izazovima u poljoprivredi, može otežati realizaciju sporazuma.
U svetlu ovih dešavanja, očigledno je da će se EU suočiti s izazovima u usklađivanju interesa svojih članica kako bi postigla jedinstveni stav o sporazumu sa Merkosurom. Ova situacija postavlja pitanja o sposobnosti EU da deluje kao jedinstveni entitet na globalnoj trgovinskoj sceni, posebno u svetlu rastućih ekonomskih napetosti i konkurencije na međunarodnom nivou.
Kako se bliži datum potpisivanja, očigledno je da će EU morati da se suoči s unutrašnjim nesuglasicama i raznim interesima svojih članica kako bi osigurala da sporazum sa Merkosurom postane stvarnost, a ne samo politička izjava. Očekuje se da će rasprave o ovom sporazumu biti intenzivirane u narednim nedeljama, dok se članice EU pripremaju za formalne pregovore i finalizaciju uslova za potpisivanje.
