Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen obratio se danas poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, postavši prvi lider Grenlanda koji je govorio pred evropskim poslanicima. Ovaj događaj predstavlja simboličan trenutak, označavajući kraj „dramatične godine za Grenland“, kako je to sam Nilsen opisao. U svom obraćanju, naglasio je potrebu za produbljivanjem saradnje između Grenlanda i Evropske unije (EU) u svetlu pretnji predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o mogućem anektiranju Grenlanda.
Nilsen je istakao da se svet brzo menja i da je Grenlandu potrebna EU, kao i da je EU potrebna Grenlandu. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Grenlanda i SAD-a postali napeti, nakon Trampovih kontroverznih komentara o ovoj teritoriji. „Svet se menja, i to brzo. Grenlandu je potrebna Evropska unija, a i Evropskoj uniji je potreban Grenland“, poručio je Nilsen.
On je EU nazvao „pouzdanim prijateljem u ovim izazovnim vremenima“ i ukazao na značaj grenlandskih nalazišta retkih zemnih i kritičnih minerala. Ovi resursi, prema njegovim rečima, mogu značajno da „promene globalne i bezbednosne ravnoteže“ i predstavljaju veliku priliku za investicije. „Grenland je spreman da zajedno sa EU ubrza ovaj proces“, dodao je, naglašavajući važnost ulaganja Evropske investicione banke u projekte vezane za infrastrukturu i sirovine.
U svom govoru, Nilsen nije zaboravio da spomene i problem sa zabranom uvoza proizvoda od foka u EU, koja je, kako je istakao, teško pogodila grenlandsku industriju lova na foke. Ova zabrana je izazvala zabrinutost među lokalnim stanovništvom koje zavisi od ove industrije za svoj opstanak.
Na konferenciji za novinare nakon svog govora, Nilsen je rekao da je Grenland otvoren za dalju saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali je naglasio da to mora biti uz uzajamno poštovanje međunarodnog prava. U isto vreme, Nilsen je novinarima poručio da Grenland ne planira da se u potpunosti vrati u EU. Grenland je napustio tadašnje Evropske zajednice, preteču današnje EU, 1985. godine, nakon održanog referenduma.
Iako stanovnici Grenlanda poseduju danske, a samim tim i evropske pasoše, teritorija ostaje formalno izvan Unije. Ova specifična situacija dodatno komplikuje odnose Grenlanda sa EU i drugim međunarodnim akterima.
Diplomatski odnosi između Grenlanda i EU dodatno su intenzivirani nakon Trampovih agresivnih izjava s početka godine, kada je predsednik SAD-a izneo mogućnost slanja trupa ili upotrebe ekonomske sile za preuzimanje ostrva. Ove izjave su izazvale burne reakcije i doprinele jačanju veze između Grenlanda i EU, koja se sada vidi kao ključni partner u očuvanju suvereniteta i sigurnosti ostrva.
U svetlu ovih događaja, Grenland se suočava sa novim izazovima i prilikama. Premijer Nilsen jasno daje do znanja da je njegov cilj osigurati bolju budućnost za stanovnike Grenlanda kroz jačanje saradnje sa EU i izgradnju održive ekonomije koja će biti otporna na globalne promene. U tom smislu, Grenland će nastaviti da traži strateška ulaganja i podršku od svojih međunarodnih partnera kako bi obezbedio prosperitet za svoje građane.
Ova situacija takođe naglašava važnost geopolitičke stabilnosti u regionu, s obzirom na to da se Arctic, uključujući Grenland, sve više postavlja kao ključna tačka interesa velikih sila. U tom kontekstu, Nilsenov poziv na saradnju sa EU može biti ključan korak ka jačanju položaja Grenlanda na međunarodnoj sceni.
