Nakon višegodišnjeg posmatranja Turske kao problema, Evropska unija je počela da prepoznaje ovu zemlju kao ključnog partnera u rešavanju mnogih regionalnih izazova. U svetlu trenutnih pregovora o miru u Ukrajini, uloga Turske kao mirovnog faktora i regionalnog posrednika u Crnom moru postaje sve značajnija. Iako je Brisel svestan važnosti Turske, odnos između EU i Turske ostaje kompleksan, posebno s obzirom na sve veću autoritarnost turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana i gašenje političkih opozicija.
U nastojanju da poboljša odnose, komesarka za proširenje EU, Marta Kos, planira posetu Turskoj. Uoči putovanja, Kos je izjavila da će mir u Ukrajini značajno promeniti geopolitičke realnosti u Evropi, posebno u regionu Crnog mora, i da će Turska igrati ključnu ulogu kao partner EU. „Snažno partnerstvo sa Turskom je ključno za stabilnost u Evropi,“ dodala je.
Turska se može pohvaliti jednom od najvećih vojnih sila u NATO-u, a njen strateški položaj u Sredozemlju i na Bliskom istoku dodatno povećava njen značaj. Kontrola nad Bosforom omogućava Ankari značajan uticaj na regionalnu bezbednost, a Turska je već odigrala ključnu ulogu u postizanju sporazuma o bezbednom prolazu brodova sa ukrajinskom pšenicom u julu 2022. godine. Takođe, Ankara je izjavila spremnost da pošalje mirovne trupe u Ukrajinu ukoliko dođe do dogovora sa Rusijom.
Međutim, odnosi između EU i Turske su se tokom godina pogoršali. Erdoganova autokratska vladavina i pritisak na opoziciju dodatno su zakomplikovali situaciju. Iako je Turska formalno kandidat za članstvo u EU, pregovori su zamrznuti od 2018. godine. Kos je istakla da su u najnovijim izveštajima o proširenju EU uočeni negativni trendovi u pogledu vladavine prava i demokratije u Turskoj.
U Ankari će Kos prisustvovati potpisivanju kredita Evropske investicione banke u iznosu od 200 miliona evra za projekte obnovljive energije. Ovaj korak predstavlja simbolično otvaranje dijaloga između EU i Turske, dok je Turska takođe zainteresovana za modernizaciju carinske unije sa EU, koja datira iz 1995. godine. Iako su novi trgovinski sporazumi koje je EU sklopila sa Indijom i zemljama Mercosura stavili Tursku u nepovoljan položaj, neki turski lideri, uključujući gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, pozivaju na modernizaciju sporazuma.
Imamoglu je, u pismu iz zatvora, apelovao na EU da modernizuje carinski sporazum sa Turskom, naglašavajući da je to jedini okvir zasnovan na pravilima koji podržava odnose dve strane. On je ukazao na asimetrične posledice koje će proizaći iz novih sporazuma o slobodnoj trgovini. Ažuriranje sporazuma zahteva saglasnost Evropskog saveta, ali Grčka i Kipar su protiv bilo kakvog približavanja bez unapred postignutih ustupaka od strane Turske.
Kipar traži od Turske da dozvoli pristup svojim lukama brodovima pod kiparskom zastavom, što Ankara odbija, s obzirom na istorijske tenzije nakon turske vojne invazije 1974. godine. Kos je naglasila važnost dobrih političkih odnosa i dobrosusedskih odnosa sa Kiprom kao osnove za buduće partnerstvo.
Iako je trenutna situacija kompleksna, neki analitičari smatraju da bi geopolitičke promene i novi pristupi, uključujući trgovinske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, mogli otvoriti vrata za ponovno zbližavanje EU i Turske. „Svet se menja i istorija se ubrzava. Odnosi između Turske i EU moraju se prilagoditi novim okolnostima,“ izjavila je ambasadorka Turske pri EU, Japrak Balkan.
Dok se pregovori o članstvu Turske u EU još uvek ne nalaze na dnevnom redu, Kos je naglasila potrebu za novim pogledom na odnose između EU i Turske, što ukazuje na moguće promene u budućnosti.
