Kompanije u Evropskoj uniji biće u obavezi da otkriju detalje svojih ugovora sa Rusijom o uvozu gasa, prema predstojećim predlozima Evropske komisije (EK) koji se odnose na zabranu uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine. Ove informacije su dobijene iz internih dokumenata EK, koji su bili dostupni novinarima Rojtersa.
Prema ovim predlozima, EK planira da usvoji zakonske mere koje bi potpuno obustavile uvoz ruskog gasa u EU do kraja 2027. godine, kao i da zabrane sklapanje novih ugovora o gasu sa Rusijom do kraja ove godine. Predlozi bi trebali biti objavljeni 17. juna.
Kako bi se sprovela ova zabrana, EK će zahtevati od evropskih kompanija da dostave informacije o svojim ugovorima sa Rusijom, uključujući trajanje ugovora, godišnje količine gasa, klauzule o odredištu, kao i datum zaključenja ugovora. Ova sveobuhvatna analiza je ključna za sprovođenje planiranih mera, a dokument naglašava potrebu za sistematskim prikupljanjem podataka o postojećim ugovorima.
Uvoznici gasa će takođe biti obavezni da otkriju poreklo gasa koji uvoze, kako bi se osiguralo da gas ne dolazi iz Rusije. Ova mera ima za cilj da omogući carinskim i energetskim vlastima EU da efikasno sprovode zabranu. U dokumentu se ističe da, osim u slučajevima kada se gas može jasno smatrati ruskim, predlog zahteva od uvoznika da dostave dokumentaciju o poreklu gasa koji se uvozi.
Osim toga, predstojeći predlozi Komisije predviđaju i zabranu terminalima EU za tečni prirodni gas (LNG) da pružaju usluge ruskim kupcima od 1. januara 2026. godine. Za postojeće ugovore o uslugama u okviru kratkoročnih sporazuma o snabdevanju LNG, rok za prestanak pružanja ovih usluga biće produžen do 17. juna 2026. godine. Dugoročni ugovori sa Rusijom će takođe biti podložni ovim restrikcijama, s rokom za prestanak pružanja usluga do 31. decembra 2027. godine.
Portparol Komisije nije želeo da komentariše predstojeće predloge, naglašavajući da su oni još uvek podložni promenama. Ove mere dolaze u kontekstu rastuće napetosti između EU i Rusije, posebno nakon invazije Rusije na Ukrajinu, koja je izazvala značajne promene u evropskoj energetskoj politici. EU je već započela proces smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, a ove nove regulative predstavljaju korak dalje ka postizanju energetske bezbednosti i nezavisnosti.
Uvođenje ovih mera može imati značajan uticaj na evropsko energetsko tržište, ali i na globalne cene gasa. Kompanije će morati da se prilagode novim pravilima i pronađu alternativne izvore snabdevanja, što može dovesti do povećanja troškova i potencijalnih izazova u snabdevanju.
U svetlu ovih predloga, evropske zemlje će morati da se fokusiraju na diversifikaciju svojih izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa. To može uključivati povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, kao i jačanje infrastrukture za uvoz gasa iz drugih zemalja, poput SAD-a, Katara i drugih proizvođača.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i energetske izazove, ovi predlozi Evropske komisije predstavljaju važan korak ka stvaranju stabilnijeg i održivijeg energetskog sistema u EU. S obzirom na sve veće pritiske na energetske resurse i potrebu za održivim razvojem, jasno je da će budućnost evropske energetske politike zavisiti od sposobnosti da se pronađu i implementiraju efikasna rešenja u ovoj oblasti.
