Medjunarodni naucnici i strucnjaci su na kongresu odrzanom u italijanskom gradu Boskoreale, blizu ruševina Pompeje, potvrdili da je datum erupcije koja je uništila rimski grad Pompeju 24. avgust 79. godine nove ere. Ovaj zaključak su doneli filolozi, arheolozi, geolozi i drugi strucnjaci koji su razmotrili dokaze koji su postali predmet intenzivnih akademskih debata tokom godina.
Tradicionalno, datum 24. avgusta zasniva se na pismima Plinija Mlađeg, koji je bio savremenik erupcije. Iako su se tokom vremena pojavile razne alternative koje su sugerisale datume u oktobru ili novembru, bazirane na prisustvu jesenjeg voca i drugih indikacija, na kongresu su strucnjaci ukazali na to da su te hipoteze proizašle iz grešaka u prepisivanju srednjovekovnih rukopisa i da ne postoje ubedljivi arheoloski dokazi koji bi podržali alternativne datume.
Arheolog Helga Di Đuzepe, jedan od organizatora kongresa, naglasila je da je datum 24. avgusta najsigurniji i da je dosadašnja arheološka istraživanja nisu opovrgla. Ona ističe da je malo verovatno da je Plinije Mlađi pogrešio u svojim beleškama, te da nijedna druga teorija nije uspela da se dokaže. Dokazi kao što su novčići ili natpisi ugljem, koji su ranije korišćeni za datiranje, nisu dovoljno precizni za određivanje tačnog trenutka erupcije.
Tokom kongresa, prikupljeni su i dokazi koji sugerišu da je klime u vreme erupcije mogla biti hladnija. Profesor Ljorens Alapont sa Univerziteta u Valensiji izneo je studiju o vunenoj odeći pronađenoj u ostacima žrtava u nekropoli Porta Nola, što je dodatno podstaklo teorije da je erupcija mogla da se dogodi u jesen. Međutim, Di Đuzepe je naglasila da se pojam „jesen“ u prvom veku rimske ere ne poklapa sa savremenim razumevanjem te reči. U to vreme, jesen je mogla trajati od avgusta do novembra zbog razlika u poziciji Zemlje u njenoj orbiti i klimatskim percepcijama tog perioda.
Istraživači smatraju da je glavni doprinos kongresa ne samo usvajanje 24. avgusta kao tačnog datuma erupcije, već i usvajanje zajedničkog metodološkog pristupa među naučnicima. Iako neki istraživači i dalje zastupaju ideje o mogućim datuma u septembru ili oktobru, kongres je došao do širokog konsenzusa o validnosti tradicionalnog datuma i o potrebi da se preispitaju arheološki podaci bez prisiljavanja njihovog tumačenja na alternativne datume.
Pompeja, koja je bila značajan rimski grad, uništena je tokom erupcije vulkana Vezuva, koja je izazvala masovne gubitke života i devastaciju grada. Ova erupcija je ostavila dubok trag u istoriji i arheologiji, a istraživanja nastavljaju da otkrivaju nove aspekte života u Pompeji pre katastrofe.
U svetlu novih saznanja, naučnici se nadaju da će dalja istraživanja pružiti dodatne uvide u život u Pompeji i okolini, kao i u sam proces erupcije. Ova otkrića mogu pomoći u razumevanju kako su ljudi tog vremena živeli i kako su reagovali na prirodne katastrofe. Kongres u Boskorealeu je značajan korak ka razjašnjavanju misterija koje okružuju erupciju Vezuva i sudbinu Pompeje.
