Evropski parlament odlučio je da zamrzne proces ratifikacije trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Ova odluka je doneta kao odgovor na nedavne pretnje američkog predsednika Donalda Trampa, a podržale su je glavne političke grupacije u EP. Ova mera izazvala je podelu među evropskim nacionalističkim strankama.
Predsednica poslaničke grupe socijaldemokrata (S&D) Iratkse Garsija Peres izjavila je da postoji „većinski dogovor“ među političkim grupama o zamrzavanju trgovinskog sporazuma postignutog prošle godine između EU i SAD. Najveća politička grupa u EP, Evropska narodna partija (EPP), takođe je potvrdila obustavu daljih pregovora o ovom sporazumu.
Manfred Veber, predsednik poslaničke grupe EPP, ocenio je da je sprečavanje bescarinskog pristupa američkih kompanija evropskom tržištu „veoma snažan alat“. Valeri Aje, predsednica centrističke grupe Obnovimo Evropu (Renew), istakla je da je reč o „izuzetno moćnoj poluzi“ i da ne veruje da bi američke kompanije bile spremne da se odreknu evropskog tržišta.
Međutim, deo nacionalističke desnice usprotivio se zamrzavanju sporazuma. Nikola Prokaćini, kopredsednik grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), rekao je da je takva odluka „greška“. Nasuprot tome, grupa Patriote, na čijem je čelu francuski evroposlanik Žordan Bardela, podržava „suspenziju“ sporazuma, naglašavajući da je sada u odnosima sa SAD na snazi „odnos snaga“.
Trgovinski sporazum, koji je postignut tokom leta, predviđa carine od 15% na izvoz iz EU u SAD, dok bi američki izvoz u EU bio oslobođen carina. Ova situacija može imati značajan uticaj na trgovinske odnose između dva najveća ekonomskog bloka na svetu, a evropski lideri smatraju da je važno pokazati jedinstvo i odlučnost u odgovoru na pretnje koje dolaze iz Vašingtona.
Osim što je izazvao političke tenzije unutar Evropskog parlamenta, ovaj potez može imati dalekosežne posledice po odnose između EU i SAD. Mnogi analitičari smatraju da bi zamrzavanje sporazuma moglo dovesti do daljeg pogoršanja trgovinskih odnosa, što bi moglo uticati na ekonomije obe strane.
U svetlu ovih događaja, Evropska unija se suočava sa izazovima koje donosi globalna trgovina i potrebno je da se prilagodi novim geopolitičkim okolnostima. U tom kontekstu, odlučnost Evropskog parlamenta da zamrzne trgovinski sporazum može se posmatrati kao signal da EU ne želi da bude podložna pritisima iz Vašingtona i da će se boriti za svoje interese na međunarodnoj sceni.
S obzirom na to da se situacija u trgovinskim odnosima često menja, ostaje da se vidi kako će se razvijati pregovori između EU i SAD u narednim mesecima. Mnogi očekuju da će se evropski lideri sastati kako bi raspravili o daljim koracima i strategijama za očuvanje ekonomskih interesa EU.
U ovom trenutku, jasno je da će odluka o zamrzavanju trgovinskog sporazuma imati široke posledice, ne samo za EU i SAD, već i za globalnu ekonomiju. Kako se međunarodni odnosi nastavljaju razvijati, biće važno pratiti kako će se ova situacija odvijati i koje će posledice imati na trgovinske politike i saradnju između različitih zemalja.
