U Danskoj su vozači suočeni s mogućim restrikcijama sličnim onima iz 1972. godine, kada su zbog ekonomskih mera štednje bili primorani da parkiraju svoja vozila tokom 11 nedelja. Ova situacija se javlja u svetlu naglog rasta cena goriva, koji je posledica aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. Cene bezolovnog benzina 95 su na ivici da dostignu 2,30 evra, ali ministar energetike Lars Ogard poručuje da još nije vreme za krizne mere. On savetuju građanima da smanje potrošnju i da preispitaju svoje navike vožnje kako bi olakšali pritisak na svoje budžete.
U okviru mera koje su preduzele vlasti, Danska je nedavno odlučila da pusti u prodaju oko 1,24 miliona barela nafte iz svojih robnih rezervi, što je količina koja obezbeđuje potrošnju u zemlji za otprilike dve nedelje. I pored ovih mera, cene goriva na pumpama su nastavile da rastu, iako trenutno nema nestašice goriva, a snabdevanje je stabilno. Ogard je istakao da Danska ima rezerve za otprilike 80 dana i savetovao vozačima da razmotre alternative, kao što su zajedničke vožnje ili rad od kuće.
Norveška se suočava s rekordnim cenama dizela, koje su na nekim pumpama dostigle 30 kruna po litru, što odgovara 2,65 evra. Iako je veliki deo vozača prešao na električna vozila, visoke cene goriva su izazvale zabrinutost, posebno u ruralnim područjima gde je zavisnost od fosilnih goriva veća. Lokalni političari su pozvali vladu na hitnu intervenciju, naglašavajući da visoke cene ugrožavaju porodične budžete i opstanak malih preduzeća.
Mnogi građani se pitaju zašto Norveška, kao zemlja bogata naftom, ne preduzima mere za smanjenje cena goriva. Jedan od njih, Frode Lingstad, ističe da mu je teško da razume situaciju u kojoj mora da plati 2,3 evra za litar dizela dok druge zemlje snižavaju poreze na gorivo.
U Švedskoj su vlasti najavile smanjenje poreza na benzin i dizel od 1. maja do 30. septembra, čime se planira da se cene smanje za otprilike 30 centi po litru. Kako bi se pomoglo domaćinstvima, vlada će obezbediti i privremene subvencije za struju. Premijer Ulf Kristerson ističe da su trenutni događaji na Bliskom istoku veliki izazov za švedsku ekonomiju, ali da je važno da građani budu oprezni s troškovima.
Finska se takođe suočava s porastom cena goriva, gde je cena benzina 95 premašila 2 evra po litru. Premijer Petteri Orpo je rekao da ne planiraju slične mere kao u Švedskoj. On naglašava da će situaciju pažljivo pratiti, ali da trenutno nema planova za intervenciju. Finski analitičar Peter Lund upozorava da bi cene mogle dodatno rasti, čak i ako se rat na Bliskom istoku brzo završi, zbog sezonskog povećanja potražnje za gorivom.
Analize pokazuju da puštanje naftnih rezervi na tržište neće imati značajan uticaj na cene goriva, s obzirom na to da globalna potrošnja nafte iznosi oko 100 miliona barela dnevno. U svetlu ovih informacija, građani u Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj su u stalnoj potrazi za rešenjima kako bi se nosili s rastućim troškovima goriva, dok se očekuje da će situacija na tržištu goriva ostati napeta u narednom periodu.
