Portparolka Beogradske filharmonije, Jelena Milašinović, istakla je značaj koji je Ivan Tasovac imao u modernizaciji ovog orkestra i njegovom prilagođavanju potrebama 21. veka. Tasovac, koji je bio na čelu filharmonije od 1966. do 2021. godine, ostavio je dubok trag kroz svoj vizionarski pristup, koji je omogućio orkestru da se razvije i postane relevantan u savremenom kulturnom prostoru.
Milašinović je u razgovoru za Tanjug naglasila da su mnogi smatrali da je ludost svirati na otvorenom pred 20.000 posetilaca, ali da je to zapravo bio prirodan i hrabar korak za Beogradsku filharmoniju. „On je bio taj koji je osavremenio Beogradsku filharmoniju i utkao je vizionarski način gledanja na stvari“, rekla je, dodajući da je važno nastaviti raditi na unapređenju filharmonije i njenog uticaja na društvo.
Iako su se njihovi putevi profesionalno mimoišli, Milašinović je istakla da je njen cilj bio očuvanje karaktera filharmonije i njegovo dalje jačanje. Tasovac se vratio u svoju matičnu kuću nakon ministarskog mandata i doprineo tome da filharmonija postane mesto snova za mnoge umetnike. „On je svojom rukom, mišlju i vizijom reformisao Beogradsku filharmoniju“, naglasila je Milašinović.
Prema njenim rečima, uspeh filharmonije ne bi bio moguć bez kvaliteta izvođenja i sposobnosti da se publika „zarazi silinom orkestra“. Beogradska filharmonija se, kako je istakla, ponosi poverenjem koje je stekla kod publike, a sve to zahvaljujući dobroj komunikaciji i kvalitetnim programima. U saradnji sa urednicama programa, Asjom Radonić i Danicom Maksimović, kao i šefom dirigentom Gabrijelom Felcom, filharmonija se trudi da pored poznatih imena predstavi i nova lica u klasičnoj muzici.
Milašinović je podsetila na važnost uključivanja publike u odabir repertoara. Na događaju na otvorenom, publika je imala priliku da glasanjem izabere 25 najpoznatijih melodija, čime su se osećali uključeno i važni. „Atmosfera piknika tokom trajanja koncerta potpuno se pretvorila u koncertnu dvoranu“, rekla je, ističući kako je publika bila emotivno angažovana.
Ona je takođe govorila o hrabrosti koju je filharmonija pokazala kada je odlučila da izvede koncert na Ušću. „Mnogi su smatrali da to nije normalno, ali za mene je to bilo prirodno, pošto je Beogradska filharmonija sila“, naglasila je. Milašinović smatra da je važno da filharmonija bude aktivni faktor u društvu, sposoban da reaguje i komentariše važne teme.
Pored koncerata za odrasle, Beogradska filharmonija se ponosi i organizovanjem koncerata za bebe, što smatra načinom da se u zajednici otvori prostor za umetnost i klasiku. „Nije elitizam učiniti klasičnu muziku dostupnom svima“, rekla je, naglašavajući da umetnost treba da bude dostupna svima, a ne samo odabranima. Ovakvi koncerti, kako je napomenula, pomažu u razvoju muzičkog ukusa kod najmlađih.
Milašinović je podvukla kako su mnoge bebe nakon ovih koncerata počele da se zanimaju za muziku i upisale muzičke škole. „Naša institucija komunicira sa zajednicom i nudi kvalitetno vreme koje roditelji mogu da provedu sa svojom decom“, naglasila je.
Za kraj, Milašinović je istakla da je tim Beogradske filharmonije posvećen stvaranju emotivnih veza sa publikom. „Ovdje ne govorimo o poslu, govorimo o strasti i ljubavi prema muzici“, zaključila je, ističući važnost zajedničkog delovanja i angažovanja u kulturi. Beogradska filharmonija nastavlja da inspiriše i okuplja ljude, dok se prilagođava savremenim potrebama i očekivanjima publike.
