Toplotni talas koji je zahvatio Grčku početkom nedelje i dalje je aktivan, sa temperaturama koje se očekuju između 40 i 42 stepena Celzijusa, dok će lokalno dostići i do 43 stepena. Prema rečima grčkih meteorologa, ovaj toplotni talas spada u najintenzivnije u poslednjih 15 godina. U Atini je u petak, 25. jula, u 22 časa izmereno 37 stepeni, dok je u Halastri kod Soluna subjektivni osećaj toplote dostigao čak 52 stepena, preneo je Prototema.
Zbog ekstremnih temperatura, grčko ministarstvo rada donelo je odluku da kuriri, dostavljači hrane i građevinari u širem području Atine i drugih regiona obustave rad od podneva do 17 časova. Ove mere su uvedene s ciljem zaštite radnika od opasnih uslova koji mogu uticati na njihovo zdravlje.
Uprava za arheološke lokalitete Grada Atine, po nalogu Ministarstva kulture, takođe je odlučila da uvede vanredne mere zaštite zbog jakog talasa vrućine u Atici. Od četvrtka, 25. jula, do subote, 27. jula 2025. godine, arheološki lokaliteti poput Akropolja, Olimpiona, Likiona, Rimske i Antičke Arene, kao i Hadrijanove biblioteke, biće zatvoreni u periodu od 12 do 17 časova, kada su temperature najviše. Ova odluka je doneta kako bi se zaštitili posetioci i radnici na ovim značajnim mestima.
Putnici i zaposleni u sistemu železnice u Atini suočavaju se sa izuzetno teškim uslovima zbog dugotrajnog talasa vrućine. Nedostatak vozila i neadekvatno održavanje dovode do teških uslova rada i prevoza. Ove teškoće dodatno su pojačane incidentima, kao što je slučaj kada je vozač gradskog prevoza izgubio svest zbog kvara na klima uređaju u kabini. Ovakvi incidenti upozoravaju na hitnu potrebu za poboljšanjem infrastrukture i uslova rada u javnom prevozu.
Meteorolozi predviđaju da će ovaj toplotni talas trajati do ponedeljka, 28. jula. Dok se građani bore sa vrućinom, vlasti apeliraju na sve da se pridržavaju mera zaštite i da izbegavaju izlazak napolje tokom najtoplijih sati dana. Takođe, preporučuje se da se konzumira više tečnosti i da se boravi u hladnijim prostorijama koliko god je to moguće.
U svetlu ovih ekstremnih vremenskih uslova, važno je napomenuti i da su ovakvi toplotni talasi postali sve češći fenomen u Grčkoj, što dovodi do zabrinutosti među stručnjacima za klimatske promene. Oni ističu da bi se trebalo ozbiljno posvetiti problemu globalnog zagrevanja i njegovom uticaju na lokalnu klimu, kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.
Ove visoke temperature ne utiču samo na svakodnevni život građana, već i na turizam, koji je ključni deo grčke ekonomije. S obzirom na zatvaranje arheoloških lokaliteta tokom najtoplijih sati, očekuje se da će to uticati na broj posetilaca i turističke prihode. Turisti će morati da prilagode svoje planove kako bi izbegli vrućinu, što može značiti smanjenje boravka ili promenu datuma putovanja.
U ovoj situaciji, od suštinske je važnosti da se zajednica organizuje i pruži podršku jedni drugima, posebno starijim i vulnerabilnijim grupama koje su najosetljivije na visoke temperature. Javne službe i lokalne vlasti imaju odgovornost da obezbede potrebne resurse i informacije kako bi svi građani mogli da se zaštite od opasnosti koje donosi toplotni talas.
U zaključku, Grčka se suočava sa jednom od najintenzivnijih vrućina u poslednjih 15 godina, što zahteva hitne mere zaštite i prilagođavanje svakodnevnog života. Ove okolnosti su podsećanje na važnost pripreme i svesti o klimatskim promenama i njihovim uticajima na naše živote.
