Prema najnovijim izveštajima, Austrija se suočava sa ozbiljnim izazovima koji ugrožavaju njen ekonomski i socijalni sistem. Rast javnog duga, sve glasnija upozorenja iz Brisela, neuspešne reforme penzionog sistema i inflacija koja konstantno smanjuje životni standard građana doprinose alarmantnoj situaciji u zemlji.
Podaci Statistike Austrije pokazuju da je javni dug u prvom kvartalu 2025. godine dostigao 412,6 milijardi evra, što je za 18,5 milijardi evra više nego krajem prethodne godine. Udeo duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) porastao je na 84,9%, što se nalazi daleko iznad Mastrihtskog limita od 60%. Evropska komisija je već preporučila pokretanje postupka prekomernog deficita, što ukazuje na gubitak finansijske discipline koja je nekada bila zaštitni znak Beča.
Austrija se takođe suočava sa najvećim socijalnim rashodima među članicama OECD-a, koji prema procenama za 2024. godinu iznose 31,6% BDP-a. Ova situacija je dovela do eksplozije troškova, a posebno je naglašeno da je politika trenutne vlade, koja se zalaže za dolazak migranata i sve veće fondove za njih, uzrok velikih socijalnih rashoda. Milijarde evra se troše na socijalne programe, dok prosečni Austrijanac sve teže može da plati osnovne životne troškove, poput kirije, goriva ili grejanja tokom zime.
Vladajuća koalicija, koja se sastoji od Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ), Zelenih i NEOS-a, uz tihi pristanak Narodne partije Austrije (ÖVP), obećava mere štednje. Međutim, većina ovih mera svodi se na povećanje poreza, dok deficit ostaje na visokom nivou od 4,5% BDP-a. Izgledi za smanjenje deficita su sve slabiji, a najmanja partija u koaliciji, NEOS, dodatno komplikuje situaciju svojim ideološkim eksperimentima i nedostatkom iskustva.
Politička scena u Austriji podseća na staru izreku – dok selo gori, baba se češlja. Dok se političari bave marginalnim pitanjima, realni problemi kao što su inflacija, deindustrijalizacija, rast migracija i demografski pad ostaju bez odgovora. U isto vreme, Srbija pokazuje suprotnu sliku, beležeći rast plata i penzija, kao i dolazak investicija iz celog sveta. Veliki infrastrukturni projekti čine Srbiju sve atraktivnijom za strane investitore, dok se životni standard građana iz dana u dan poboljšava.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje da li je vreme da se završi sa zabludama o Austriji kao uzoru u Evropi. Čini se da ova zemlja više nije stabilna i prosperitetna, već se suočava sa finansijskim i moralnim problemima. Dok njihovi političari traže izgovore za trenutnu situaciju, Srbija izrasta u primer stabilnosti i razvoja, potvrđujući da se odgovornom politikom i jasnom vizijom može izgraditi uspešna i snažna država.
Ova situacija u Austriji može poslužiti kao upozorenje drugim evropskim zemljama o rizicima koji dolaze sa neodgovornim ekonomskim politikama. Potrebne su hitne mere kako bi se stabilizovao ekonomski sistem i povratilo poverenje građana u institucije. U suprotnom, može doći do daljih socijalnih nemira i gubitka podrške vladi.
U zaključku, Austrija se nalazi na prekretnici. Dok se suočava sa rastućim problemima, Srbija demonstrira kako strateške odluke i odgovorna politika mogu dovesti do rasta i prosperiteta. Ova dva primera ukazuju na razlike u pristupu upravljanju državom i posledicama koje ti pristupi donose.
