Ekonomista Milan Beslać izjavio je da je rast šestomesečnog Euribora, koji je dostigao 7,3 odsto, rezultat trenutnih poremećaja na svetskom tržištu nafte, naftnih derivata i poljoprivrednih proizvoda. Ovaj skok je najznačajniji u poslednjih nekoliko godina, a Beslać je naglasio da će Euribor verovatno i dalje rasti dok se situacija sa energentima i poljoprivrednim proizvodima ne stabilizuje.
Beslać je u razgovoru za Tanjug istakao da svako pomeranje Euribora, bilo prema gore ili prema dole, utiče na finansijska tržišta, posebno u zemljama koje koriste Euribor kao referentnu tačku za kreditne odnose. Ove promene direktno utiču na visinu rata kredita, što može uzrokovati reakcije na tržištu. U ovom trenutku, građani koji imaju kredite vezane za evro ili druge valute mogu očekivati povećanje svojih rata.
Međutim, kako je naglasio, povećanje rata neće biti trenutno, već će se desiti u obračunskom periodu kada dođe vreme za ponovni obračun. U tom trenutku, visina Euribora će direktno uticati na iznos rata koju će građani morati da plaćaju. Beslać je dodao da ne postoji očekivanje smanjenja Euribora, što znači da će rate verovatno rasti, ali ne drastično.
Prema njegovim rečima, stambeni krediti se obično uzimaju na dugoročne periode, od 20 do 30 godina, a eventualno smanjenje rata može se očekivati tek nakon pet, deset ili čak petnaest godina. Ova trenutna finansijska turbulencija će se osetiti u narednih mesec ili dva, kada će doći do poskupljenja kreditnih zaduženja, ne samo za stambene kredite, već i za privredu. To će rezultirati povećanjem cena proizvoda, što će se direktno preneti na potrošače.
Beslać je naglasio da je važno pratiti kretanja na tržištu i biti svestan mogućih posledica rasta Euribora. Dok se globalna ekonomija suočava sa izazovima, posebno na tržištu energenata i poljoprivrednih proizvoda, očekuje se da će se situacija nastaviti razvijati u pravcu rasta kamatnih stopa i rasta troškova zaduživanja. Ovo je posebno važno za potrošače koji se oslanjaju na kredite za kupovinu nekretnina ili drugih proizvoda.
U svetlu ovih informacija, građani bi trebali da budu oprezni prilikom planiranja svojih finansija i uzimanja kredita. U trenutku kada se kamatne stope povećavaju, važno je biti svestan svih potencijalnih troškova i posledica koje mogu nastati. Ova situacija može imati dugoročne posledice po ekonomiju i životni standard građana, pa je važno da se donesu informisane odluke.
Na kraju, ekonomisti poput Beslaća upozoravaju da je stabilnost finansijskih tržišta ključna za oporavak ekonomije. Promene u Euriboru odražavaju šire ekonomske tokove i mogu uticati na različite sektore, od građevinske industrije do maloprodaje. Stoga je praćenje ovih kretanja od velike važnosti za sve učesnike na tržištu.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da će trenutna ekonomska situacija zahtevati prilagodljivost i pažljivo planiranje, kako bi se svi, od pojedinaca do preduzeća, suočili sa izazovima koji donosi rast Euribora i poskupljenje kredita. Ekonomisti će nastaviti da prate situaciju i daju savete, ali je na građanima da budu proaktivni i informisani u svojim finansijskim odlukama.
