Evropska komisija (EK) pokrenula je danas postupak protiv Slovačke zbog navodnog kršenja prava Evropske unije (EU) usvajanjem ustavnih izmena koje propisuju da domaći zakoni imaju prednost nad pravom EU u oblastima vezanim za nacionalni identitet, uključujući porodična i rodna pitanja. Ova odluka EK označava ozbiljan korak u pravcu zaštite osnovnih principa pravnog poretka EU, koji se temelje na primatu prava Unije.
U saopštenju, EK je naglasila da je Slovačkoj poslato pismo formalnog upozorenja, na koje ima rok od dva meseca da odgovori. Ova situacija može postati pravno komplikovana, jer ukoliko Slovačka ne reaguje na adekvatan način, Komisija može uputiti obrazloženo mišljenje, a u najgorem slučaju, slučaj može biti prosleđen Sudu pravde Evropske unije. Takav ishod bi mogao dovesti do obaveze Slovačke da uskladi svoje zakone sa pravom EU ili čak do finansijskih kazni.
U svojoj poruci, EK je naglasila da su ustavne izmene koje je usvojila Slovačka „protivne načelu primata prava EU, koje je temelj pravnog poretka Unije, zajedno sa principima autonomije, delotvornosti i jedinstvene primene prava Unije.“ Ovo naglašava da, čak i kada država članica menja svoj ustav, ne može zaobići obavezu poštovanja osnovnih principa prava EU.
U septembru ove godine, Slovačka je usvojila niz ustavnih izmena koje su izazvale veliku pažnju i kritike. Ove izmene definišu da su muški i ženski pol jedini priznati rodovi, zabranjuju surogat majčinstvo i istopolne brakove, kao i da školski programi moraju poštovati kulturne i etičke vrednosti iz ustava. Takođe, pooštrena su pravila o usvajanju dece. Ove odluke su izazvale značajne debate unutar i van Slovačke, sa mnogim organizacijama za ljudska prava koje su osudile ove promene kao regresivne.
Vlada Slovačke, s druge strane, brani svoje odluke, tvrdeći da zemlja ostaje obavezana međunarodnim pravom i pravima koja proističu iz članstva u EU. U ovom kontekstu, Slovačka se suočava s izazovima u harmonizaciji svojih zakona s evropskim standardima, dok istovremeno nastoji očuvati nacionalni identitet i kulturne vrednosti.
Ova situacija ukazuje na sve veće tenzije između nacionalnih zakona i evropskih normi, koje se javljaju u različitim članicama EU. Slični konflikti su se već pojavili u drugim zemljama, gde su se nacionalne vlasti suočavale s pritiscima da usklade svoje zakone s pravilima EU, posebno u oblastima ljudskih prava i zaštite manjina.
U ovom trenutku, reakcija Slovačke na upozorenje EK biće ključna. Ukoliko Slovačka odluči da ostane čvrsta u svojim odlukama, može se suočiti s ozbiljnim pravnim posledicama, uključujući mogućnost da bude dovedena pred sud. S druge strane, ukoliko se odluči na promene, to bi moglo otvoriti vrata za nove zakonske regulative koje bi mogle biti u skladu s evropskim standardima, ali i izazvati nezadovoljstvo unutar domaće javnosti koja podržava trenutne izmene.
Ova situacija takođe podseća na šire pitanje o tome kako se države članice EU nose s pritiscima da usklade svoje zakone s pravilima Unije, dok istovremeno pokušavaju da održe svoje nacionalne identitete i vrednosti. To može dovesti do dodatnih sukoba između evropskih institucija i nacionalnih vlada, što će biti važno pratiti u narednim mesecima i godinama.
Kao što se može videti, pitanje harmonizacije nacionalnih zakona i prava EU predstavlja izazov koji ne samo da utiče na pravni okvir unutar EU već i na šire društvene i političke dinamike unutar pojedinačnih država članica.
