Evropska komisija (EK) je odlučila da ne uvede novi paket sankcija protiv Rusije, koji je bio planiran za objavljivanje u sredu, a taj datum je odložen na neodređeno vreme. Ovu informaciju prenosi Politiko, pozivajući se na evropskog diplomatu i zvaničnika iz jedne od članica Evropske unije.
Prema saznanjima, 19. paket sankcija „više se ne očekuje u sredu“, a Evropska komisija nije pružila nove informacije o mogućim datumima za zvanično predstavljanje novih mera. Ova odluka dolazi u trenutku kada se EU fokusira na pritisak na Slovačku i Mađarsku da smanje svoju zavisnost od ruske nafte, što je postalo ključno pitanje unutar Unije.
Odlaganje objavljivanja sankcija može ukazivati na komplikovanu situaciju unutar EU, gde se članice bore sa sopstvenim interesima i zavisnostima. Ovaj potez naglašava i izazove koje EU ima u postizanju jedinstvenog stava kada je reč o sankcijama protiv Rusije, posebno zbog energetske zavisnosti koja se razlikuje među članicama.
U međuvremenu, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izrazio je spremnost da uvede oštre sankcije Rusiji, ali je naglasio važnost zajedničkog delovanja svih članica Severnoatlantske alijanse. On je ukazao na to da kontinuirano uvoziti energetske resurse iz Rusije slabi pregovaračku poziciju NATO-a. Tramp je apelovao na saveznike da prestanu sa kupovinom ruske nafte, ističući da bi to moglo ojačati kolektivni odgovor Alijanse na ruske akcije.
Trampova izjava dolazi u svetlu rastuće zabrinutosti zbog ruske vojne aktivnosti i njenog uticaja na globalnu bezbednost. Mnogi analitičari smatraju da bi sankcije mogle imati značajan uticaj na rusku ekonomiju, ali i na evropsku ekonomiju, koja je duboko povezana sa ruskim energetskim sektorom.
U poslednje vreme, EU je pokušavala da pronađe ravnotežu između svojih ekonomskih interesa i potrebe da odgovori na ruske akcije. Pitanje energetske zavisnosti postalo je ključno, s obzirom na to da su mnoge članice još uvek zavisne od ruskih energenata, što otežava jedinstvenu politiku sankcija.
Slovačka i Mađarska su među zemljama koje su izrazile zabrinutost zbog potencijalnog gubitka pristupa ruskoj nafti, a njihovo protivljenje novim sankcijama može usporiti napore EU u ovom pravcu. Ove zemlje su se pozivale na potrebu da se uzmu u obzir energetske potrebe i sigurnost snabdevanja, što ukazuje na složene odnose unutar Unije.
Politika EU prema Rusiji se, stoga, suočava sa izazovima koji se ne mogu lako prevazići. U isto vreme, postavlja se pitanje koliko će članice biti spremne da se odreknu ruskih energenata u ime kolektivne bezbednosti, a koliko će se držati svojih nacionalnih interesa.
U ovom kontekstu, važno je pratiti kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima, posebno sa obzirom na to da se očekuje dalji rast tenzija između Zapada i Rusije. Odluka EK da odloži novi paket sankcija može biti signal da se Unija priprema za duži i složeniji proces uvođenja mera protiv Moskve, koji će zahtevati široku podršku i jedinstvo među članicama.
Na kraju, pitanje kako će se EU nositi sa izazovima ruske politike i sopstvenih unutrašnjih razlika ostaje otvoreno. S obzirom na trenutne okolnosti, jasno je da će EU morati da pronađe načine da balansira svoje energetske potrebe i političke ciljeve, dok istovremeno odgovara na pretnje koje dolaze iz Moskve.
