Belgijski depozitar „Juroklir“, koji upravlja zamrznutim ruskim sredstvima, pozvao je Evropsku komisiju da poštuje međunarodno pravo u vezi sa upotrebom tih sredstava. Predstavnik depozitara naglasio je da je važno očuvati principe neprikosnovenosti državne imovine i prava svojine, dodajući da je „Juroklir“ do sada primio samo opšte komentare, ali ne i konkretne predloge od strane Evropske komisije o tome kako bi ruska imovina mogla biti korišćena za kreditiranje Ukrajine.
„Nezakonito korišćenje zamrznutih sredstava Ruske centralne banke moglo bi ozbiljno da naruši poverenje u finansijski sistem i sam „Juroklir“, izjavio je predstavnik depozitara. Ova izjava dolazi u svetlu sve većih pritisaka unutar EU i G7 da se ta sredstva iskoriste za pomoć Ukrajini, koja se suočava sa teškim posledicama rata.
Belgijski premijer Bart de Vever je nedavno izrazio oštar stav protiv ideje nemačkog kancelara Fridriha Merca da se Ukrajini odobri beskamatni kredit od oko 140 milijardi evra, koji bi bio finansiran iz zamrznutih ruskih sredstava. On je istakao da bi takav potez bio protivzakonit i neprihvatljiv. Ovaj stav je podelio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je takođe smatrao da je upotreba ruskih sredstava na predloženi način neprihvatljiva.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, predložila je ranije formiranje novog „reparacionog kredita“ za finansiranje Ukrajine, koji bi koristio prihode od zamrznutih ruskih sredstava. Ona je navela da će Ukrajina otplatiti ovaj kredit tek nakon što Moskva plati reparacije za štetu izazvanu ratom.
Zamrznuta ruska sredstva postala su predmet rasprave nakon što su EU i zemlje G7 uvele sankcije Rusiji zbog njene vojne akcije u Ukrajini. Od tada, gotovo polovina deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra, ostala je blokirana. Više od 200 milijardi evra ovih sredstava nalazi se u Evropskoj uniji, a većina na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških sistema.
Moskva je više puta optužila zapadne zemlje za krađu ovih sredstava, ističući da EU cilja ne samo na imovinu privatnih lica, već i na državna sredstva. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju sredstava, naglašavajući da Rusija ima mogućnost da ne vrati sredstva koja su zapadne zemlje zadržale na njenoj teritoriji.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Rusije i zapadnih zemalja, dok se rat u Ukrajini nastavlja. Pitanje kako koristiti zamrznuta sredstva postaje sve aktuelnije, s obzirom na humanitarne i finansijske potrebe Ukrajine. Ipak, kako je istaknuto, svaki pokušaj da se ta sredstva koriste na nezakonit način samo bi dodatno oslabio poverenje u međunarodni finansijski sistem.
Na kraju, situacija sa zamrznutim ruskim sredstvima budi zabrinutost među finansijskim stručnjacima, koji se plaše da bi nepropisna upotreba ovih sredstava mogla dovesti do ozbiljnih posledica po globalnu ekonomiju. U ovakvim okolnostima, očigledno je da je potrebno pažljivo razmotriti sve aspekte pre nego što se donesu konačne odluke o sudbini ovih sredstava.
U svetlu svega ovoga, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i hoće li Evropska komisija usvojiti nove smernice koje bi omogućile legalno korišćenje zamrznutih sredstava, a da pritom ne ugrozi međunarodne pravne principe i poverenje u finansijske institucije.
