Ekonomija Srbije pokazuje znake rasta, ali i izazove koji mogu uticati na dalji razvoj. Prema prognozi Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), očekuje se da će srpska ekonomija porasti za 2,5 odsto u 2025. godini, dok bi u 2026. godini ovaj rast mogao ubrzati na 3,3 odsto. Ova procena povezana je sa investicijama koje će biti realizovane u okviru organizacije izložbe Ekspo 2027. godine.
Međutim, u odnosu na prethodnu prognozu iz maja 2023. godine, EBRD je revidirala predviđanja. Očekivani rast za 2025. godinu smanjen je za jedan procentni poen, dok je procena za 2026. godinu umanjena za 0,4 odsto. Ove promene ukazuju na moguće izazove u ekonomskom okruženju.
U prvoj polovini 2025. godine, ekonomski rast Srbije je usporen na dva odsto, nakon dve godine snažnog rasta. EBRD upozorava da političke tenzije u zemlji, kao i globalni poremećaji u trgovini, mogu usporiti izvoz i priliv stranih investicija. S druge strane, optimistični scenariji ukazuju na to da bi jačanje izvoza automobila i ubrzane infrastrukturne investicije mogle poslužiti kao katalizatori oporavka u drugom delu godine.
U prvoj polovini 2023. godine, glavni pokretači rasta bili su sektori informaciono-komunikacionih usluga i proizvodnje, posebno zahvaljujući početku serijske proizvodnje električnih vozila i povećanju proizvodnje guma. Ipak, građevinarstvo je negativno uticalo na ukupni rast, što predstavlja značajan izazov za ekonomiju.
Osim ekonomskih faktora, društveni nemiri u zemlji takođe su imali negativan uticaj na trgovinu, ugostiteljstvo i srodne industrije. Ovi problemi dodatno otežavaju situaciju i mogu dovesti do smanjenog povjerenja potrošača i investitora.
Uprkos ovim izazovima, potrošnja domaćinstava i državna potrošnja nastavile su da rastu. Međutim, investicije su opale, a neto izvoz je bio negativan, što je dovelo do udvostručenja deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine. Ova situacija ukazuje na neravnotežu u trgovinskoj bilansi i potencijalne probleme u održavanju stabilnosti ekonomije.
Inflacija ostaje visoka, sa stopom od 4,9 odsto u julu 2023. godine. Ovaj rast inflacije je pretežno uzrokovan povećanjem cena hrane i tvrdokornom baznom inflacijom. Pored toga, rast plata i socijalnih transfera dovodi do bržeg povećanja državnih rashoda, što je rezultiralo blagim deficitom budžeta u periodu od januara do jula.
U svetlu svih ovih faktora, važno je da vlasti i donosioci odluka prepoznaju izazove sa kojima se ekonomija suočava i rade na strategijama koje će omogućiti održiv razvoj. Ulaganje u infrastrukturu i podrška lokalnim proizvodnim sektorima mogu biti ključni za postizanje stabilnog rasta. Takođe, smanjenje političkih tenzija i jačanje trgovinskih veza sa stranim partnerima može doprineti poboljšanju ekonomskih prilika.
U zaključku, iako su procene rasta srpske ekonomije u narednim godinama optimistične, postoje značajni izazovi koji se moraju prevazići. Policijski stabilizacija, jačanje investicija i unapređenje trgovinskih odnosa ključni su faktori koji će oblikovati budućnost srpske ekonomije. Održavanje stabilnosti i podsticanje rasta biće od suštinskog značaja za prosperitet zemlje u godinama koje dolaze.
