Beograd – U novoj epizodi video serijala Tanjug Reflektor, gost je bio poznati džez pijanista Vladimir Maričić, koji je razgovarao o Beogradskom džez festivalu, događaju koji se održava od 22. do 25. oktobra. Ovaj festival ima dugogodišnju tradiciju i predstavlja značajan deo muzičke kulture u Srbiji.
Maričić je ukazao na važnost džem sešnova, koji su od samog početka festivala u sedamdesetim godinama prošlog veka igrali ključnu ulogu u razvoju domaće džez scene. Ovi džem sešnovi su se tokom godina menjali, kako u pogledu lokacije, tako i organizacije, ali su ostali središnji deo festival.
Prema Maričićevim rečima, domaća džez scena je oduvek bila poštovana, a mnogi talentovani muzičari, poput Miše Blama, Miše Krstića, Luke Boškovića i Rade Milivojevića, doprineli su njenom razvoju. „Mi smo s njima sazrevali kao muzičari, učili da sviramo, ali i sve drugo u vezi posla,“ naglasio je Maričić, ističući značaj učenja od iskusnijih kolega.
Džem sešnovi na Beogradskom džez festivalu su nastali kao način domaćih muzičara da pokažu stranim gostima, posebno Amerikancima, kako dobro sviraju džez, iako dolaze iz socijalističke zemlje. Maričić se setio kako su se prvi džem sešnovi dešavali spontano, a organizatori festivala su ubrzo shvatili da je to velika atrakcija koja privlači publiku.
„Organizatori su imali jako sofisticiran način kako da privole goste da dođu da sviraju dole. Rekli su im: ‘Dođite, dole se svira dobar džez. Dođite na jedno piće’,“ prisetio se Maričić. Ovaj način privlačenja muzičara se pokazao veoma uspešnim, jer su gosti često prihvatali poziv, a kada bi čuli naše muzičare, često su dobijali želju da se pridruže i sviraju.
Maričić je imao priliku da prisustvuje, a kasnije i učestvuje, na džem sešnima gde su se pojavljivali veliki muzičari poput Četa Bejkera i Arta Blejkija. Takođe, istakao je da su domaći muzičari, kao što su Goce Dimitrovski, Ilija Bošković i Stjepko Gut, imali priliku da se predstave međunarodnoj publici.
U razgovoru o Beogradskom džez festivalu, Maričić je naglasio da je ovaj događaj više od samog muzičkog programa; on je i platforma za razmenu iskustava, ideja i umetničkog izražavanja. Festival privlači muzičare i publiku iz celog sveta, čime se dodatno obogaćuje kulturni život Beograda.
Osim toga, Maričić je ukazao na važnost kontinuiteta i podrške mladim muzičarima. On smatra da je neophodno pružiti priliku novim talentima da se dokažu i razvijaju, kako bi se održala tradicija džez muzike u Srbiji. „Džez je živ i dinamičan, i važno je da se nove generacije uključe u taj svet,“ zaključio je Maričić.
Beogradski džez festival je, prema rečima Maričića, postao mesto okupljanja ljubitelja džeza, gde se stvaraju nova prijateljstva i saradnje. Ovaj festival ne samo da slavi džez muziku, već i okuplja ljude različitih kultura i pozadina, što ga čini posebnim događajem u muzičkom kalendaru.
U zaključku, Maričić je izrazio nadu da će Beogradski džez festival nastaviti da raste i razvija se, donoseći nova iznenađenja i inspiracije ljubiteljima džeza. „Muzika je univerzalni jezik koji nas sve povezuje, a džez je njegova najlepša forma,“ rekao je na kraju razgovora. Ova izjava oslikava suštinu festivala i njegov značaj za muzičku scenu u Srbiji i šire.
