BUDIMPEŠTA – Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens je na konferenciji za medije u Budimpešti izneo oštru kritiku na račun ideologije „krajnje levice“ koja, prema njegovim rečima, preuzima dominaciju u Evropi. On je ukazao na to da ova ideologija ima značajnu podršku u univerzitetskim krugovima, industriji zabave, medijima i u birokratiji, kako u Evropi, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Vens je istakao da najradikalniji članovi krajnje levice teže da obore spomenike nacionalnim herojima, uništavaju umetnička dela i čak zapale crkve. On je dodao da feministički pokret, koji se često povezuje sa ovim ideološkim pravcem, nadgleda politiku koja je dovela do porasta migrantskog kriminala i seksualnih napada na žene, za koje tvrde da ih štite.
Tokom svog obraćanja, Vens je kritikovao birokratiju Evropske unije, tvrdeći da „briselske birokrate postaju milioneri nauštrb suvereniteta naroda Evrope“. Ove tvrdnje odražavaju rastuću zabrinutost nekih političkih lidera u Evropi o uticaju koji EU ima na nacionalne vlade i njihove sposobnosti da donose sopstvene odluke.
Na istoj konferenciji, Vens je pokušao da uključi američkog predsednika Donalda Trampa putem telefona kako bi izrazio podršku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, ali je prvi pokušaj bio neuspješan jer je poziv preusmeren na govornu poštu. Nakon ponovnog poziva, Tramp je uspeo da se uključi i izrazio svoju podršku Orbanu, nazvavši ga „fantastičnim čovekom“ i ističući njihov „izvanredan odnos“. Tramp je takođe naglasio svoju ljubav prema Mađarskoj i podržao Orbana uoči predstojećih izbora.
Vens je prilikom svog boravka u Budimpešti nazvao Orbana najvažnijim liderom u Evropi, ističući njegovu ulogu u obezbeđivanju energetske sigurnosti za evropski kontinent. On je naglasio da njegova poseta Mađarskoj ne treba da bude fokusirana samo na ekonomsku saradnju, već i na moralne aspekte, uključujući obrazovanje, energetsku nezavisnost i sigurnost.
Ova poseta Vensa i njegovi komentari dolaze u trenutku kada se u Evropi sve više raspravlja o pitanjima identiteta, nacionalnog suvereniteta i imigracije. Kritike koje je izneo na račun krajnje levice i EU birokratije ukazuju na rastuću tenziju između nacionalnih vlada i institucija EU, koje se sve više smatraju odgovornima za probleme sa kojima se suočavaju evropske države.
Orban, poznat po svojim kontroverznim stavovima i politikama, koji često izazivaju kritike iz Brisela, nastavlja da uživa podršku u Mađarskoj, a njegovo savezništvo sa Trampom i Vensom može dodatno učvrstiti njegovu poziciju. Ova saradnja takođe može uticati na širi politički pejzaž u Evropi, gde se desničarske stranke sve više afirmišu u različitim zemljama.
Vensova poseta i njegove izjave predstavljaju jasnu poruku o podršci koju Sjedinjene Američke Države pružaju liderima koji se protive liberalnim vrednostima i politikama koje promoviše EU. Kako se politička klima u Evropi menja, očigledno je da će se ovakvi savezi i sukobi nastaviti, a uticaj Sjedinjenih Američkih Država u ovom kontekstu postaje sve značajniji.
Sve u svemu, Vensova poseta Budimpešti i njegov sastanak sa Orbanom naglašavaju važnost političkih saveza u izazovnim vremenima i ukazuju na to kako globalna politika može oblikovati lokalne izbore i odluke. U svetlu ovih događaja, mnogi će pažljivo pratiti razvoj situacije u Evropi, posebno u kontekstu predstojećih izbora i mogućih promena u političkom pejzažu.
